Био-блог

Данас ћемо се бавити једним врло занимљивим стандардом.

Методика

Стандард гласи:

БИО.OО.О.3.4. Развијају радозналост према природи.

Кратко и јасно, али – немерљиво. 🙂 Колико сам видео у коментарима наставника, овакви стандарди нису популарни, али хајде да размотримо такво једно гледиште. Многи образовни стандарди, посебно они усмерени на сложене вештине, карактер, креативност и примену у стварном свету, тешко је или немогуће објективно мерити, што доводи до фокуса на квантификоване, али уске метрике попут резултата стандардизованих тестова, који често не успевају да обухвате пуни обим учења и могу чак ометати дубље разумевање. Док се основно знање (као што су математичке чињенице) може мерити, аспекти попут критичког мишљења, сарадње и холистичког раста остају недостижни за једноставно мерење, што подстиче дебату о томе шта заиста дефинише квалитет образовања.

Зашто су неки стандарди немерљиви?

Прећутно знање: Много тога што чини квалитетно учење, попут професионалног просуђивања или дубоког разумевања, можемо рећи да је „прећутно“ (схваћено без изрицања) и тешко га је артикулисати или тестирати.

Холистички развој: Школе циљају на карактер, креативност и грађанску одговорност, што је витално, али се не уклапа лако у тестове са вишеструким избором или квантификоване метрике.

Сложеност учења: Мерење сложених когнитивних процеса попут критичког мишљења или решавања проблема је инхерентно изазовно и често захтева више од једноставних процена.

Субјективност у квалитету: Оно што чини „квалитет“ у образовању је сложено и интерпретативно, а не јединствени, стабилни, мерљиви артефакт, што су неки методичари приметили.

Проблем са мерењем немерљивог

Настава до теста: Фокусирање на мерљиве стандарде (као што су резултати из познавања чињеница) може сузити наставни план и програм, занемарујући на пример практично применљива знања која су за област Човек и здравље кључна, на пример.

Сужавање фокуса: Ослањање на стандардизоване тестове може створити искривљену слику о способностима ученика и квалитету школе, игноришући иновације и разноврсне таленте.

Игнорисање вештина из стварног света: Вештачка окружења за тестирање (временски ограничена, без сарадње) не одражавају изазове из стварног света. Другим речима, тешко су применљиви.

Надам се да сам дао и мало другачију перспективу, а закључак би био да су образовни стандарди вредни за постављање јасних циљева, али ефикасна имплементација захтева њихово балансирање са свеобухватном подршком и признавањем граница мерења.

Пројекти

Дакле, није лако одговорити на питање како мерити овај стандард, али је прилично лако питање како га постићи. Сигуран сам да ћете пробудити радозналост код својих ученика ако се пријавите на следећи пројекат. 

Позивамо наставнике биологије основних школа из мањих места и села Србије!Пријавите се бесплатно на интерактивне радионице „Ћелија за сваког: еволуција и чаробни свет хормона“!

Организује их тим доктора наука, научних саветника Одељења за цитологију ИБИСС-а са више од 10 година искуства у научној комуникацији, у сарадњи са Центром за промоцију науке (ЦПН).

Шта укључују радионице?

• Теоријски део: Занимљива прича о хормонима и њиховој улози у еволуцији (витамин Д, полни хормони, тироидни хормони).
• Практични део: Забавни, интерактивни експерименти прилагођени дужини школског часа.
Ученици ће на научно-популаран и интерактиван начин усвојити додатна знања о биологији – савршено за основне школе!

Када и где?

У периоду април-јун, у вашој школи. Рок: 15. фебруар.

Како се пријавити?

Пошаљите мејл на brankasj@ibiss.bg.ac.rs.

Не пропустите – пријавите се и унесите магију науке у вашу учионицу!

Са часова

Верујем да ће бити заинтересованих за овај пројекат, тим пре што се колеге већ увелико баве ћелијама на креативан начин. Управо су ученици Маше Ане Којановић правили моделе ћелија. Ученици Наташе Грујучић Исаков бавили су се развићем, а Ане Петров израдом стрипова. 

Важни датуми

А ако сте ви били радознали када ће бити такмичења ове године, ево и календара. Накриво је скениран, то је истина, али је и даље календар. 🙂

Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2025/2026. годину

Ако се питате да ли ће Биолошки блог и ове године да уради тестове за школско, делимично сте у праву. Урадићу тестове за пети и осми (јер тим разредима предајем) и можда за седми. Ако ми неко пошаље тестове за шести и седми, свакако ћу их објавити. О том потом. 

У прилогу можете преузети записник са састанка Стручног актива наставника биологије Новог Сада.

Записник са првог састанка Стручног актива наставника биологије ОШ НС_ 22.12.2025

Према неким коментарима на нове стандарде највећа замерка је што изгледају немерљиви. Да ли је то баш тако, видећемо временом кроз предстојеће обуке и можда и завршне тестове, али за данашњи исход за крај обавезног образовања не морамо да чекамо. Очиглено је да је он свакако мерљив.

Методика

Дакле, данашњи исход гласи:

БИО.OО.О.3.3. Усвајају навике и знања који доприносе заштити и очувању сопственог здравља и здравља других људи.

Очигледно је и да је ово неопходан исход, који не захтева високе когнитивне нивое – репродукцију, евентуално разумевање (усвајање знања) и примену у свакодневном животу (усвајање навика). 

Наука

Нисам сигуран да је чоколада здрава, посебно ако се конзумира у претераним количинама, али свеједно; како ствари стоје, остаћемо без ње.

Бизнис и финансије: Може ли ова биљка заменити какао? (27. децембар 2025)

Ово ми је, наравно, послала Светлана Конта, али да не мрачимо пред новогодишње празнике, послала је и неке лепе вести, макар за Тајланд.

Н1: Угрожена врста дивље мачке примећена на Тајланду први пут после 30 година (26. децембар 2025)

А лепих вести у Србији да ли има? Како бих вам рекао, нема. Ни еколошких, ни било каквих других. Посебно не у школству. На пример, неке школе полако умиру, док се све остале праве мртве.

Активизам

После низа инцидената, родитељи и други учесници школског живота Пете београдске гимназије покренули су петицију.

Петиције.онлајн: Петиција родитеља Пете београдске гимназије против кандидатуре Данке Нешовић за директора Пете београдске гимназије (приступљено 27. децембра 2025)

Слично је урадила и заједница наставника, ученика и њихових родитеља Прве нишке гимназије.

Петиције.онлајн: за смену в.д. директорке и Привременог школског одбора у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ (приступљено 27. децембра 2025)

Шта на то кажу репрезентативни синдикати? Још увек кмече за недостајућим кадром и вабе пензионере да одложе дане мировине. 

Еду форум: Да ли су пензионисани професори решење? (19. децембар 2025)

Мени изгледа да су се синдикати окренули у потпуности ка непостојећем кадру и да су при томе сасвим изгубили из вида онај кадар који још увек постоји. 

Са часова

За разлику од синдикалаца, наставници биологије су окренути на праву страну – ка својим ученицима. Наташа Јановић их је мотивисала да праве нешто што мени личи на новогодишње украсе, а Љиљана Малић Илић да се хране здраво. Моделе протиста су правили код Неркесе Дрековић. 

И док Љиља већ сада остварује нови исход о којем сам писао данас, Наташа нуди решење да новогодишњи празници буду и практични, а не само лепи. Ја вам свакако желим да их лепо проведете, а ми се видимо након зимског распуста. 

Након једнонедељне паузе наново смо на исходима за крај основног образовања. Подсетићу вас да смо започели специфичну предметну компетенцију 3 која нам одговара на питање ЗАШТО ученици нешто уче.

Методика

Дакле, данас се бавимо следећим исходом.

БИО.OО.О.3.2. Развијају толеранцију, превазилазе предрасуде и промовишу социјалну укљученост јер разумеју заједничко порекло живих бића и утицај наследног материјала и средине на развој особина организама.

Овај исход је наизглед немерљив јер како ћемо да испитамо да ли они заиста развијају толеранцију? Међутим, осим овог глагола, провлачи се још један, а то је да треба да разумеју бескрајну варијабилност која постоји у људској врсти, а тако и то да смо сви – различити. За то већ постоје начини како можемо да им приближимо кроз наставу и пројекте, а когнитивно ниво очигледно није претерано висок и он је на нивоу разумевања (што нам буквално пише у тексту). Уз ово ту су и активности које захтевају да они не подлежу предрасудама, али и да не искључују никог из друштва због сопствене различитости, а то је већ прилично конкретно. Да ли они то заиста и раде можемо да видимо кроз тимски рад, како се опходе према свим члановима групе, како деле задужења и кога бирају да са њима ради, на крају крајева. 

Наука

Светлана Конта ми је послала занимљив чланак који нам говори о томе да и животиње некада морају да превазиђу различитости.

НИН: Делфини се друже са китовима убицама, научници траже одговор (16. децембар 2025)

Из штампе

И док се делфини друже са оркама (можда сам сада написао и плеоназам), пензионери ће се дружити са ученицима. Тако захтевају репрезентативни синдикати.

Newsmaxbalkans: Hronični nedostatak prosvetnih radnika: Da li je rešenje angažovanje penzionisanih nastavnika? (19. decembar 2025)

Много тога је нејасно у раду репрезентативних синдиката, а једна од њих је зашто се они баве овим проблемом? Можда су се наши синдикати припојили Министарству просвете, па постали њихова подружница, али нас о томе нико није обавестио. 🙂 Ко ће га знати.

Са часова

За разлику од синдиката, наше колеге се баве својим послом, те опет, за разлику од синдиката, раде га добро. О томе сведоче бројни занимљиви радови настали у учионицама. Ученици Љиљане Глођовић-Пантић радили су моделе срца, ученици Ане Петров стрипове, а Драгане Дулановић Суботић моделе ДНК. Уживајте у овој галерији, а ми се видимо ускоро.

У петак 12. децембра 2025. одржан је први састанак Актива наставника биологије Београда у школској 2025/2026.

Присутно је било тринаест председника београдских општинских актива наставника биологије (од укупно 17). Присутни: Драгана Станишић из ОШ „Дуле Караклајић“, Лазаревац; Владан Нешић из ОШ „Јелица Милованоћ“, Сопот (за сада је уједно и представник Младеновца); Татјана Вијатов из Средње турстичке школе која преводи школе на Звездари; Беба Угреновић из ОШ „Браћа Јерковић“, Чукарица; Анета Томић из ОШ „Борислав Пекић“, Нови Београд; Милица Сакић из ОШ „Кнез Сима Марковић“, Барајево; Мирјана Покрајац из ОШ „Душан Вукасовић Диоген“, Сурчин; Биљана Перић из ОШ „Стефан Немања“, Савски венац;  Александар Петровић из ОШ „Сутјеска“ и Александра Лукић из ОШ „Светозар Милетић“, обоје представљају Земун; Весна Милошевић из ОШ „Краљ Петар II Карађорђевић“, Врачар и Јелена Андрејевић Маркварт из „Стеван Сремац“, Палилула. Састанак је водио председник градског актива Београда Дејан Бошковић из ОШ „Иво Андрић“, Раковица. 

Дневни ред:

1. Посета Природњачком музеју у Београду
2. Предстојеће такмичење у организацији СБД-а
3. Нови програми биологије за основну школу
4. Разно

Реализација

1. Након поздрава и договора техничке природе, приступило се тачкама дневног реда. Пре неколико недеља нас је педагог Природњачког музеја Симка Вукојевић позвала да обиђемо изложбу и чујемо занимљиво предавање о инсектима. Чланови Актива су показали жељу да посете овакво предавање, тим пре што стручних семинара који су у понуди практично нема, већ су сви методички, па би ово био освежавајући „повратак“ биологији. Договорено је да се председник Актива Дејан Бошковић распита када су могуће посете, са колико наставника и колика је цена, па да све те информације пренесе члановима Актива. Онда ће сваки члан проследити анкету свом општинском активу и на тај начин ће бити омогућено сваком наставнику биологије из Београда да посети предавање уколико то жели.
2. Претпоставка је да ће ове године бити такмичења, па су чланови Актива разговарали о томе. Стални проблеми већ су излистани на претходним састанцима (подела диплома, критеријуми, грешке у задацима, проблеми са налажењем и удаљеношћу школа домаћина итд), па је овога пута фокус био на деловању. Одлучено је да се упути предлог председници СБД-а др Ани Џамић да се направи заједнички саставак Комитета за образовање или Управног одбора и представника Актива: осим председника Актива, ту су и Беба Угреновић, Александра Лукић и Јелена Андрејевић Маркварт. Наставници су спремни да пруже помоћ у реализацији такмичења и за израду задатака, посебно наставници из Земуна, али вероватно и са других општина. Такође је одлучено да ово деловање београдског Актива буде транспарентно, па ће и активи других градова бити упознати са овим. 
3. Пошто је председник Актива укључен у ревизију програма биологије, препричао је члановима да су програми заиста измењени у смислу да је осетно растерећење градива почевши већ од петог, а посебно у седмом разреду. На пример, теорија ендосимбиозе и стручна терминологија из области генетике се више неће користити, а значајно је измењен и део где се обрађују органски системи по групама животиња. Разговарало се о предстојећим изменама које се очекују и у осмом разреду, посебно о делу који се бави нервним системом и како он функционише. Јелена Маркварт је поделила своје искуство што се осмог разреда тиче и изнела проблем да се све значајне теме из екологије обрађују сувише касно, у мају, када осмаци мисле о прослави матуре и завршном испиту. Драгана Станишић је рекла како је она то решила тако што је ротирала области Живот у екосистему (ради је прву) и Човек и здравље (ради је последњу). Већ другу годину тако ради и искуство је позитивно јер здравствене теме увек привлаче пажњу, чак и пометеним осмацима, а значајне еколошке теме се ураде темељно у току првог полугодишта. Ето једног примера како можемо радити.
4. Чланови актива су се договорили око одржавања будућих састанака и председник је обећао да ће бити учесталији. 

Закључак

Све тачке дневног реда су урађене. Задаци су да се ступи у контакт са педагогом Природњачког музеја и да се анкетирају наставници општинских актива за реализацију посета овој институцији & да се ступи у контакт са председницом СБД-а и понуди делегација за састанак и помоћ у реализацији такмичења. Разговарало се о актуелним темама и разменила су се искуства. Састанак је трајао од 20:00 до 21:00 и сви присутни добијају један сат стручног усавршавања унутар установе.

У Београду, 12. децембра 2025. 

записник саставио: Дејан Бошковић

И даље смо у исходима за крај обавезног образовања, али овај пут у сасвим новој специфичној предметној компетенцији.

Методика

Верујем да се сећате како се тумачи шифра исхода, а први број који се види у њему означава специфичну предметну компетенцију. У случају овог исхода…

БИО.OО.О.3.1. Избегавају ризична понашања и прихватају да су пубертетске промене (физичке, психичке, емоционалне и социјалне) део одрастања.

…први број је број 3 и то значи да смо сада у специфичној предметној компетенцији 3 или СПК3. Да се подсетимо: СПК1 чине исходи који одговарају на питање ШТА дете учи, СПК2 – КАКО дете учи, а СПК3 – ЗАШТО учи. Дакле, ако вас ученици питају оно познато „шта ће то мени“, исходи су већ припремљен одговор.

Како да разликујемо СПК1 од СПК3? Лако. СПК3 недвосмислено указује на неку примену изван школског предмета и школског живота. И овај исход заиста јесте на нивоу примене. Верујем да је јасно како може да се реализује на часовима биологије, али за остварење овог исхода може да послужи и ЧОС, као и ваннаставне активности. 

Наука

Чланак који ми је послала Светлана Конта не бави се само променама у мозгу током адолесценције, већ током читавог живота. 

021: Студија: Мозак пролази кроз пет фаза током људског живота (26.11.2025)

Из штампе

Осим мозга, читаво наше школство пролази кроз различите фазе. Врло убрзано, хаотично, без много смисла и без уплива одговарајућих институција. Ко је поменуо стручне људе? Углавном, само што смо се опоравили од ове вести…

Данас: Вучић размишља о скраћењу трајања школског часа: Шта би то донело ђацима? (23.11.2025)

…већ имамо следећу.

Newsmax Balkans: Zakon o zabrani upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama je na stolu (3.12.2025)

Јасно је да мобилни телефони доносе много проблема свим учесницима школског живота, али да ли је решење забранити их или ипак пронаћи неке начине правилне употребе и контроле? Не можемо вечито бежати од свега онога што нам смета, посебно ако је у то укључен развој науке и технологије. 

Са часова

Вероватно је права ствар када се укрсте технологија и стваралачка креативност деце и тако су настали сјајни панои у учионици Љубице Савић. Модели трепљара настали су у учионици Марије Шапоњић, а ученици Тихане Дретвић приредили су ћелијску ревију. Уживајте у овој ревији добре праксе, а ми се видимо ускоро. 

Настављамо са исходима за крај основношколског образовања и још увек смо на основном нивоу и специфичној предметној компетенцији 2.

Методика

Данашњи исход гласи:

БИО.OО.О.2.4. Посматрају, уочавају, прате и описују појаве у животу организама из окружења и презентују резултате истраживања.

Ово је исход који има чак пет глагола, али када се прочита цео овај захтев јасно је зашто су сви они сакупљени у целовиту активност. Када бисмо сваки од ових глагола посматрали независно и потражили их у Блумовој ревидираној таксономији, не бисмо одмакли даље од нивоа разумевања и иако овај исход делује компликовано, заправо он јесте на ниском когнитивном нивоу. На пример, у испуњавању овог исхода, ученик може да посматра дрво које расте крај његовог прозора у јесењем периоду и да уочи да лишће мења боју и опада са грана, те на крају прикаже шта је све уочио. То може да уради и значајно млађи узраст, али ово јесте, на крају дана, исход на основном нивоу. 

Наравно, поставља се питање да ли је оваква активност деци потребна? Одговор је, без сваке, сумње, позитиван. Не само да је то начин како многи биолози откривају појаве и процесе у живом свету, а да не говоримо о новим врстама, већ поједини аутори тврде да је оваква активност значајна за развој интелекта. 

Parentings cience: Animal tracking: What kids can learn from the study of footprints and other clues (приступљено 22.11.2025)

Текст који сам вам управо приказао бави се тиме какве бенефите има дете које прати трагове животиња. И побројали су чак четири прилично значајна развојна аспекта. Ево који су то.

• Научно размишљање. Као што су истраживачи попут Луиса Либенберга и Питера Карутерса тврдили, успешни трагачи морају да размишљају као научници. Трагачи покушавају да објасне трагове које пронађу. Развијају хипотезе о томе шта су животиње радиле када су оставиле ове трагове. Они предвиђају шта ће животиње вероватно следеће урадити. Расправљају о својим идејама са другим трагачима и стављају своја предвиђања на пробу.
• Когнитивна рефлексија. Сви смо склони да доносимо исхитрене процене, да делујемо на основу лаких, брзих интуиција. Али ова врста реакције може довести до великих когнитивних грешака, што студије потврђују и за децу и за одрасле: Већа је вероватноћа да ћемо доћи до тачних закључака када одвојимо тренутак да станемо, размислимо и преиспитамо своје непосредне интуиције. Праћење је прилика за децу да уче о вредности когнитивне рефлексије. Када откријемо могући траг, можемо да станемо и поставимо питања. Ко је можда оставио овај траг? Зашто тако мислите? Можете ли да смислите неке алтернативне могућности? Која се чини највероватнијом и зашто?
• Просторно размишљање. Када ходате, само неки делови вашег стопала додирују тло – врхови прстију, јагодица стопала, пета. Дакле, отисак стопала не изгледа баш као стопало које га прави. Експериментисање са отисцима и траговима је прилика за децу да размишљају о тродимензионалним објектима: Који делови стопала животиње ће оставити траг на тлу? И како би својства површине тла – било да је песковито, снежно или блатњаво – могла утицати на облик отиска стопала?
• Симболичко размишљање. Праћење може такође укључивати облик симболичког размишљања. Да бих размишљао о животињским траговима, морам да разумем да знак (вајугави трагови у прашини) представља нешто сасвим друго (живу змију). Дакле, можда „читање“ трагова није другачије од читања пиктограма или хијероглифа. А можда подучавање деце која не знају све о животињским траговима помаже да развију разумевање симбола, припремајући их за друге активности читања симбола, попут учења Периодног система елемената.

Дакле, неки људи су се озбиљно бавили овом проблематиком, а треба да знамо да су се, приликом израде исхода, узимала у обзир и методичка и друга истраживања.

Наука

Трагови животиња некако су увод и у фосиле и у еволуцију, па ме то подсети на један текст који ми је недавно послала Светлана Конта. Наиме, научници су пратили еволуцију једне врсте комарца за коју су веровали да се дешавала у лондонском метроу јер му је то „станиште“ „легло“ боље него путницима који се тамо свакодневно превозе. 

Блиц: Коначно решена мистерија – Међу првим просторима где је регистрован „досадни комарац“ био је Балкан (29. октобар 2025)

Институције и организације

И кад сам већ поменуо фосиле, не могу да не поменем и изложбу у Прибоју која ће се наредна два месеца бавити управо тиме.

Zoomue.rs: Izložba Fosilizacija u Priboju (21. novembar 2025)

Са часова

Наше колеге се на креативан начин баве и еволуцијом и другим биолошким темама. Рецимо, ученици Виолете Кесељ бавили су се здравом исхраном и Питагориним дрветом. Није баш Дрво живота, али јесте у најави некаква корелација са математиком. Ученици Драгане Ђурагин Сабо правили су јестиве моделе ћелија, а сјајан стрип је пристигао из учионице Весне Станисављевић. Уживајте у разгледању и читању стрипа, а ми се видимо ускоро.

И даље смо у исходима за крај основношколског образовања и то на основном нивоу постигнућа, а у специфичној предметној компетенцији која нам одговара на питање КАКО ученици стичу знања.

Методика

Трећи исход у овој компетенцији гласи:

БИО.OО.О.2.3. Проналазе на интернету и у литератури податке о адаптацијама карактеристичних врста на услове који владају у екосистемима типичним за Србију.

Овај исход је прилично слојевит. Он захтева да ученици нешто проналазе, али да би били успешни у томе треба да разликују поуздане од непоузданих извора и да умеју да пронађу баш оно што им је потребно. Ако овако поставимо ствари, наизглед ниво разумевања (проналазе примере) прелази у виши ниво – процену (самих извора из којих долазе до примера). Такође, овде су у фокусу адаптације, што значи да се односи на обједињену област Порекла и разноврсности и Наслеђивања и еволуције, али пошто се ради о типичним екосистемима Србије, очигледно је неопходно радити и у области Живот у екосистему. Дакле, биће потребно много труда да се достигне овај исход, али верујем да не постоји наставник биологије који ће рећи да овај исход није важан. 

Наука

Да видимо шта је Светлана Конта послала, а у складу је са данашњом темом. У екосистемима Србије може се наћи и слепо куче и занимљив је пример адаптације којим се бави следећи текст:

НИН: Мала животиња, велико откриће: Шта наука учи од најдуговечнијег глодара на свету (21.10.2025)

Са часова

Видели смо шта наука учи, а хајде да видимо шта ученици уче на часовима појединих креативних колега. Код Аните Сарке Пауновић учили су делове цвета, код Оливере Коларић како да воде рачуна о живом свету у својој околини (конкретно птицама), а код Марине Бабић како рециклажа ипак није гњаважа.

Корисни материјали

И да завршимо ову тему о адаптацијама још једним вредним радом колегинице. У питању је Ивана Дамњановић која је направила врло детаљну презентацију са мноштвом примера на ову тему. Остављам вас да листате слајдове.

Слајдшер: Адаптације и животне форме (приступљено 16.11.2025)

Настављамо са исходима, такође са основног нивоа, али овог пута из корпуса СПК2. Сећате се, то је она специфична предметна компетенција која нам одговара на питање КАКО ученици стичу знања.

Методика

Данашњи исход је прилично универзалан и може га садржавати сваки школски предмет. Гласи:

БИО.OО.О.2.2. Активно учествују у тимском раду и уважавају мишљења других.

У овом случају имамо ниво примене, што је високо за основни ниво, али логично гледано овакав исход је бесмислен на нивоу репродукције или (само) разумевања. Овај исход наизглед није тешко остварити. Када год се пружи прилика, ученици могу у мањим или већим групама да решавају пројектне и друге задатке. Међутим, сам рад у групи не обезбеђује и оствареност исхода, већ се морамо постарати да сваки ученик доприноси макар колико може и да то заиста буде тимски рад. Из школске праксе знамо да увек постоји они ученици који „вуку“ целу причу, као што увек постоје и они који не улажу минимум труда јер а) неће, б) не могу или в) и неће и не могу, тако да се поставља питање колико је тимски рад сваког од ученика заиста активан и како проверити и поштено проценити учинак сваког од њих?

Корисни материјали

Нисам пронашао да су наши, домаћи методичари пружили такву врсту одговора наставницима, али иноземни јесу. На сајту:

Western University: Assessing Teamwork/Group Work (приступљено 9.11.2025)

можете пронаћи чак осам идеја за процесну тимског рада и ја ћу вам их препричати. Верујем да ће вам се макар нека допасти и да ћете је моћи применити.

1. Осмислите рубрике са оним аспектима рада које ће попуњавати сами ученици (аутентичност рада, оригиналност, сврсисходност итд). 
2. Дајте захтев ученицима да саставе и предају евиденцију појединачних доприноса, укључујући и рефлексију сопственог рада.
3. Користите шему вршњачког оцењивања како бисте омогућили да се коначна оцена производа прилагоди на основу индивидуалног доприноса (сарадња, испуњавање обавеза, комуникација, труд). Представите своју шему на почетку рада и нека је ученици попуне на пола пута како би је поделили само са својим колегама. Ово им даје прилику да се побољшају и спречава изненађења у коначној оцени вршњака.
4. Пошто пројектна настава захтева укључење и експерта који је помоћ у раду, та особа може бити активно укључена и у оцењивање.
5. Процењујте и сам начин како се тим формира. На пример, тим може да направи тимску повељу и споразум о тимским очекивањима.
6. Нагласите важност планирања тако што ћете процењивати ђаке у њиховом управљању пројектима, поред њихових финалних производа. Обезбедите време на часу и подршку за креирање планова развоја пројекта и извештаја о статусу, и размотрите како се различите улоге чланова тима уклапају у њихове активности управљања пројектима.
7. Помозите ученицима да структурирају своје време за дугорочне пројекте креирањем међупројекта и рокова. Обезбедите време у учионици посвећено планирању, како би ученици могли да направе планове за испуњавање ових рокова и да распореде дужности и задатке унутар своје групе. За ученике који имају претходног искуства са групним радом, можете препустити део одговорности за постављање међупројекта ученицима и замолити их да вам доставе своје планове.
8. Пружајте честе повратне информације како бисте омогућили тиму да се побољша.

Са часова

Надам се да ће вам се макар нека идеја допасти и да ћете моћи да искористите, а сигуран сам да ће вам се сви радови у овој рубрици свакако допасти. Ученици Дуње Илић бавили су се ћелијском деобом, ученици Наташе Соскић су направили врло шарене и врло занимиве хромозоме, а ученици Неркесе Дрековић бавили су се протистима на креативан начин. 

Наука

Морам да поменем још једну колегиницу. У питању је Светлана Конта и она је део тимског рада око Биолошког блога. Наиме, често ми шаље линкове ка актуелним научно-популарним вестима из биологије које онда могу да укључим у чланак и обогатим садржај тог дана. Чланак који ми је недавно послала и којим завршавам за данас је следећи:

Телеграф: Велике беле ајкуле су страх и трепет океана, али предатори постају плен: Снимљено како их лове ова створења (3.11.2025)