Nelagodnao sam se promeskoljila i pogledala u stranu.Videla sam da neka devojka pilji u nas i bilo mi je veoma neprijatno.Kako li smo samo izgledali ljudima sa strane?Dva mentalna slucaja koja su dosla da procaskaju o tome koje lekove piju da bi zaustavili napade anksioznosti ili da podele iskustva sa prethodne terapije sa psihijatrom.Devojka se na moje veliko cudjenje nasmesila i mahnula.On se okrenuo,zmirnuo nekoliko puta i otpozdravio uz blagi osmejak.Izgledao je kao neko umiljato mace,ali sama ta pomisao me je jako posramila da sam oborila glavu i samo tupo buljila u belinu stocica.Za kratko vreme provedeno u ustanovi osetila sam vise stvari nego u poslednjih nekoliko meseci ziveci svoj svakodnevni zivot u onom malenom zatupljenom gradu.Okrenuo se ka meni i promrmljao:“Dobra prijateljica.Upoznacu vas.Imate zajednickih stvari.“Nisam znala sta je pod tim mislio.Devojka mi je izgledala snazno i energicno,a ja sam opet bila poput uvele biljke.Oklembesenih listova i sa laticama koje su polako opadale.
Napokon nam je stigla kafa.Zacudilo me je koliko je u stvari bila dobra,cak vrhunska.Da su drugi ljudi znali da u ovoj zabiti postoji mesto gde se kuvaju ovako dobre kafe mislim da bi sve vrvelo od ‘pacijenata’.Svi bi dosli da prijave neku bolest koja traje otprilike dva tri sata,dok se ne popiju dve kafice i ne ispusi pet,sest cigareta.Moj sabesednik se igrao sa svojom belom paklom.Proucavao je do detalja,bacao u vazduh…Cinilo se kao da je zaboravio na moje prisustvo.Kao i do sada bio je maksimalno koncentrisan na ono sto radi i to me je fasciniralo.Nisam mogla da odvojim svoj pogled od njega i pocela sam da osecam vrelinu u obrazima.Sasvim sigurno da sam crvenela kao dete.Promeskoljila sam se i nastavila da gledam orhideje cekajuci da mi se obrati.Imala sam nekakav neodredjen strah po pitanju obracanja jos od onog trenutka kada sam mu pogledala u oci.Plasila sam se sta bi jos mogao da izvuce ili pomisli o meni na osnovu onoga sto bih mu rekla,nacina na koji to kazem i reakcije na njegov odgovor.Zavalila sam se u stolicu i srknula jos malo kafe.
Odjednom je zustrim i naglim pokretom,hvatajuci paklicu koja je lebdela u vazduhu,zakucao za sto i gurnuo ka meni.Vesto je jednim prstom otvorio i pogledao me veoma prodorno:“Uzmi jednu.“Nisam mogla da ga odbijem.Mislim da ne bih mogla da odbijem bilo sta kada je dolazilo od njega.Zapalila sam cigaretu i izdahnula srebrnkasti dim.Bile su carobne.Takve ne mozete da nadjete nigde po obicnim prodavnicama.Kao da je znao o cemu razmisljam nehajno je dodao:“Otac mi ih salje iz Francuske.On radi tamo pa ne moze bas da me posecuje cesto.Mozda dva puta godisnje.A tada preferiram da to ne bude ovde.“Nisam morala da ga pitam zasto nije zeleo da otac dolazi u posetu pravo na kliniku.Cela ustanova je bazdila na medikamente,po zidovima su se videli otisci znojavih dlanova pacijenata koje su prinudno vukli u njihove sobe.Nista u ovom mestu nije bilo narocito lepo.To nikako nije bio ambijent za porodicno okupljanje.Videla sam da se ponovo zagledao u neku tacku u prostoru.Oci su vrlo brzo pocele da mu setaju po okolini.Pitala sam se,sta je to sto on zna a mi ne?
Cinilo se da je zaboravio razlog sto me je doveo ovde i meni je u neku ruku i laknulo.Nisam osecala da zelim da pricam o tome,a kada malo bolje razmislim,toliko sam bila uzbudjena da sam pocela da mislim da ne postoji pravi razlog sto sam uopste dosla.Cinilo mi se da sam poslednjih nekoliko godina izmislila u svojoj glavi za neko kratko vreme i da se taj mali imaginarni scenario odvijao samo tu,a da je realnost bila blistava i vedra,puna iskrica.Slicnih onima koje sam tog dana videla u ocima tog momka.Napokon mi se obratio,bas onda kada sam ja pocela da zapadam sve dublje u ambise misli.“Izvini.Imam malih problema sa paznjom nekada.Mislim da ces uskoro saznati u cemu je problem.Mada,nije mi prijatno kada to izadje na videlo ljudima.“Naglo je zacutao,a ja sam se vise nego ikada plasila da progovorim.Da li da mu kazem da je u redu i da ne mora da mi prica o svojim problemima? Da li bi to znacilo da me onda oni ne zanimaju i da sam bezosecajna? A opet sve me je zanimalo veoma.A ako pokusam da ga ispitujem ispascu nametljiva?Zbunjivale su me tu misli koje su dolazile kao bujice.
„Oprosti opet.Navicices se uskoro na nacin na koji izlazem stvari.Nadam se da cemo postati prijatelji.Jedino tada ces moci na nesto i da se naviknes.“Ta recenica me je zbunila.Nisam imala predstavu kako da je shvatim,a opet ni kako da uzvratim.Samo sam promumlala:“Naravno“,i nastavila da srcem kafu.Primetila sam da konstantno gleda u mene.Podigla sam pogled sa soljice i nervozno prekrstila noge.“Dakle ipak cu morati da te nateram da pricas?I mislio sam da ce biti tako.Ponadala si se da sam zaboravio zasto sam te izveo.“Morala sam da priznam da je to istina tako da sam potvrdno klimnula glavom.Podlaktio se i ruke sklopio nezno dlanom o dlan,kao da se moli.“I meni je bilo neprijatno da pricam o svojoj nesreci.I dalje jeste,ali to je jedini nacin da je bar malo prevazidjes.Da se rasteretis.Tesko je kada moras da vuces sam sebe na ledjima.“Zamolila sam ga za jos jednu cigaretu a onda ga upitala sta ga zanima.Odustala sam od toga da krijem stvari od njega.Znala sam od prvog dana da on ima svoje nacine za saznavanje stvari i da sve uvek na kraju dospe do njega.
„Konkretno?Cemu praznina u tvojim ocima? Ili bolje da preformulisem:cemu ona praznina koju sam video pre pola sata?“Posramila sam se i pokusavajuci to da sakrijem zarila sam lice u sake.Dakle na meni se primecivalo uzbudjenje.To novo poznanstvo me je toliko fasciniralo da mi se to cak videlo u ocima.Brzo sam podigla lice ka njegovom i pokusavajuci da budem sto samouverenija progovorila:“Ne laskaj sebi toliko.To je samo nuspojava svezeg vazduha.“A onda sam zastala da bih svarila sta sam upravo rekla.Pocela sam blago da vristim u sebi.“Prokletinjo“,pomislih,“sada si se sasvim odala.“Ali cinilo se da je on svestan situacije i da joj bas zato nije pridavao veliki znacaj.Samo je dodao:“Pa dobro.Covek je srecan samo kad je zdrav.Odistinski srecan.“Trepnula sam i tuzno se zagledala u cigaretu koja je dogorevala.Da,zdravlje je oduvek bilo sve.Bilo da je mentalno ili fizicko.Srecan je samo onaj ko je zdrav.A tome veoma dorpinosi jos i ako je glup.“Slazem se.Nista bez toga.“Cutali smo nekoliko minuta,jer sam ja pokusavala da skupim hrabrosti da progovorim.Onda sam samo iz cista mira pocela.
„Moj pogled,on je prazan vec nekoliko godina.Postepeno se gasio da bi na kraju sasvim nestalo svako svetlo u njemu.Ti me u stvari pitas sta su moji problemi.Ukratko cu ti reci.Zanemareno dete iz ugledne porodice od koga se svasta ocekuje.Ja ne mogu da ispunim ta ocekivanja,a ne mogu ni da podnesem sto moji roditelji vole moje uspehe,a ne mene.Nemam prijatelja.Tacnije,mozda dva,od kojih je jedan moja macka Ofelija.A ako racunamo i moj asparagus onda tri.I sve sam ih tako sebicno ostavila da came sa onim snobovima.Moj ljudski prijatelj je Nina.Ona je malo starija,lepsa i pametnija.Nisam sigurna zasto se u stvari druzi sa mnom.Mozda je prosto toliko dobra osoba.Stvarno ne znam.I pored toga,ona ima svoj zivot.Ja se osecam usamljeno,a ono dvoje nisu bas pricljivi.Pre nekoliko godina jetra mi je otkazala zbog gadosti koje sam priredjivala sebi svakoga dana.Obolela sam,a da nikada do kraja nisam shvatila ozbiljnost svega.Prosto se osecam da se zivot srusio na mene.Nemam ono sto zelim da imam,a nemam ni snage ni volje da idem za tim.Ljubomorna sam na svakoga ko ima tu mentalnu crvstinu da se izvuce iz blata i posegne za zvezdama.Ja je nemam.“
Pocutao je nekoliko sekundi a onda mi ponudio jos jednu cigaretu.Rado sam je prihvatila jer sam se osecala izmoreno i iscedjeno.Ali kao da je nekakav neopisiv teret spao sa mojih ramena.Napokon je neko saslusao sta imam da kazem bez toga da me je prekidao ili mi na kraju samo dobacio da ne umem da zivim.Takodje nije bio ni moja macka ni moja biljka,a to je bila jos jedna olaksavajuca okolnost.Kada je progovorio,osetila sam neznost u njegovom glasu.Posle njegovog malog govora,nisam mogla a da ne pozelim da ostatak zivota provedem u ovoj ustanovi samo zbog razgovora s njim.“Dakle jedan problem stvara drugi?Razumem.Veruj mi,svaki teret je najtezi.Neke stvari su odistinski nepopravljive,a mi ne mozemo da ih ignorisemo.Guse ono sto je ljudsko u nama.Guse coveka koji traga za onim za sta je stvoren a vecito biva uskracen.Bila to roditeljska ljubav,prijateljstvo,stvaralastvo…Cim previse stvari zafali stvara se jaz koji pokusavamo da popunimo neuspesno,a kada shvatimo da nista ne pomaze,okrecemo se drugim izlazima.Samo sto svi oni vode na isto mesto.Ali ti si samo covek.Stagod da mislila o sebi trenutno,uveravam te da ne gresis i da nisi losa.Ovo je bila prava odluka za tebe.Bicu tu,nadam se,da vidim kako ti je bolje.“
Nesvesno mi je potekla suza niz obraz.Njegovo saosecanje je odzvanjalo u mojim usima poput pesme bogova.Osetila sam se oslabljeno,sve vise zeljna kontakta sa njim.Sa svim ljudima koji su bili tu.Brzo sam obrisala suzu.“Iskren si?Nemoj da mi govoris ovakve stvari ako ih ne mislis.Ovo je bitno za mene.“Klimnuo je glavom u znak odobravanja na to da shvata kako su ovakve stvari od velike vaznosti.Onda je dodao:“Neko mora da voli ovaj svet i ljude na njemu onakve kakvi su.Ja sam na sebe preuzeo to breme.I uvek cu biti iskren u onome sto mislim.Na to uvek racunaj.Morao sam na tezi nacin da otkrijem kako je biti u centru mrznje i gadjenja.Devet krugova pakla su mala deca za ono sto neki od nas prozivljavaju ovde na zemlji.Budi uverena da te necu izdati.“Usne su mi podrhtavale,ruke su mi se tresle.Nasla sam prijatelja tamo gde nikada nisam mislila da cu naci ista osim jos gorcine.“Mogu li i ja da budem iskrena?“Njegov pogled je delovao ohrabrujuce.Napokon sam uspela da razaznam boju njegovih ociju i bila sam zadovolja tim otkricem.Bile su to najcudnije zelene oci na svetu,iako ce se za mene one oduvek presijavati u bojama duge.“Mislim da si bio moj prijatelj i pre nego sto sam dosla ovde.“Na licu mu se videlo da je ocekivao mozda neki drugaciji odgovor,verovatno nesto manje otrcano ili vise mastovito,ali samo se nasmejao i rekao:“Naravno.Ja sam svaciji prijatelj dok mi on ne dokaze suprotno.“
Sedeli smo do kasno uvece i ispusilli dve pakle cigareta i popili deset kafa.Sestra samo sto se nije izdrala na nas kada nas je zatekla u basti i videla sav krs na stolu.Kafekuvarica se smejala sa vrata i namigivala nam,praveci grimase sestri iza ledja.I mi smo se smejali zajedno sa njom i neiskreno izvinjavali sestri na nepostovanju pravila.Te veceri sam ga sanjala kako sedi na balkonu i gleda u daljinu.Kada sam stala pored njega pred mojim ocima su poceli da se pojaljuju sareni baloni,egzoticne ptice,entiteti za koje cak nisam ni mogla da odredim sta su jer sam ih prvi put videla u zivotu.Bio je to fatastican san.Po prvi put mi je bilo drago sto postojim
Helloiamthedevil 