Sada kada mi se malo povratio glas, (s obzirom da sam promukla kao ono nekad kada se vratim sa ekskurzije ) da kažem i ja koju reč o upravo završenoj Blogomaniji. Hotel Falkensteiner na Staroj Planini je ovog vikenda definitivno bio mesto sa najpozitivnijom energijom u Srbiji. Verujem da je planina isijavala. Sigurno u ovom postu neću uspeti da obuhvatim i kažem sve ono što želim, ali pokušaću.

Pre svega ću da se zahvalim i pohvalim Torbicu i celu ekipu koja je organizovala ovo dešavanje i svi oni koji imaju bilo kakvih zamerki su verovatno ljubomorni i nesposobni da organizuju ni običnu žurku za 15 ljudi, tako da samo mogu da crknu od muke, a bilo je i takvih. Čula svojim ušima, što donekle potvrđuju i rezultati ankete “Kako vam je bilo na Blogomaniji”, pa u onih 5% ljudi kojima je bilo bezveze mogu da se pronađu takvi.

Sve je odlično osmišljeno i sprovedeno u delo do najsitnijih detalja, tako da je i najvećim zakeralima ispunjena svaka želja. Ko drugačije kaže, kleveće i laže.

Što se tiče same konferencije, predavača i programa konferencije, ko je hteo da čuje čuo je i imao je šta da čuje, ko nije hteo da sluša, sigurno se bar dobro zabavio. Ko je očekivao da će tamo neko izaći i reći: „Sada ću vam otrkriti tajnu blogovanja i zarađivanja para na netu.“, a to nije čuo, znači da nije dobro slušao.

Ovo govorim prvenstveno zbog toga što sam čula i izjave tipa: „Pa ništa nam nisu rekli.“ To nije tačno. Pored glavnog programa, radionice koje su se održavale, a koje nisam posetila, nisam postigla, kažu da su bile vrlo poučne i odlične za sve početnike, a i za one sa dužim blogerskim stažom. Kako onda neko može da kaže da ništa nije naučio, a došao je sa tim ciljem? Meni nije jasno.

Super sam se provela, upoznala mnogo ljudi, povezala u glavi ko je ko, za neke sam skontala ko su tek posle tri sata druženja, za neke još nisam ni skontala i ako smo se super družili, ali vreme je pred nama. Neke sam upoznala na bazenu ili u sauni, pa posle nisam mogla da ih prepoznam obučene, ali za sve nas je važilo jedno nepisano pravilo, pored sve moguće tehnologije, osmeh je bio glavno sredstvo komunikacije.

Read more: http://www.charolija.com/svasta-nesto/bogomanija-kritike-i-pohvale/#ixzz2FEA3c5on
Under Creative Commons License: Attribution Non-Commercial No Derivatives
Follow us: @Charolija on Twitter

8. mart negde oko 3h i 45min.

Posle naporne noći razmatranja sa drugarima u kafani kako ulepšati ovaj ženski praznik (ravnopravnosti) mojoj dragoj, dovukao sam se kući u pijanom stanju (i dalje bez ideje kako to da izvedem). Za razliku od memljive kafane napunjenom dimom i ustajalog mirisa, naš stan je divno mirisao, na žalost ne zadugo. Bacio sam peglu na sred dnevne sobe. Obzirom da je kasno i da će moje pijano stanje probuditi ukućane (ženu i četvoro dece ). U pokušaju da obrišem bljuvotinu, odlučio sam da poranim ujutru i sredim to da se ne primeti.

8. mart negde oko 11h i 45 min.

Iz sna me je trglo zvonjenje telefona. Bio je to moj tast koji je zvao da čestita praznik svojoj ćerki. Zajebo me, opet nisam prvi (već počinje da me nervira svake godine me preduhitri). Onako mamuran ulazim u dnevnu sobu odakle se ne prostire miris bljuvotine, nego sveže skuvane kafe. Moguće je da je ono noćašnje povraćanje bilo samo plod mog pijanstva i mašte. Posle uobičajenog dobro jutro poželeh mojoj dragoj srećan praznik i poljubih je ( ljubimo se samo za praznike i rođendane ), na šta mi ona reče hvala, ali i da operem zube pošto sam noćas povraćao, pa mi se još oseća u ustima, a da će ona da završi praznični ručak.

8. mart negde oko 14h i 02 min.

Malo sam se unervozio. Ručak malo kasni, a meni je muka od sinoćnjeg alkohola, ali ok danas je njen praznik, pa neću da joj prebacujem ništa. Danas ću maksimalno da joj pomognem da se bar malo oseti posebnom. Zaboravio sam da je danas nedelja da ne rade radnje, a i sve sam pare popio sinoć tako da imam odličan izgovor. Kupiću joj sutra neki poklončić u radnji sve za 95 din.

Uz ručak sam joj ispričao kako sam se sinoć super proveo sa drugarima, (naravno ne pominjući zanosnu konobaricu zbog koje smo i popili sve pare i koju sam posle satro na zadnjem sedištu moga auta), i zahvalio se što je oprala moju bljuvotinu da se deca ne zanesveste kad vide i rekoh joj da posle ručka ne mora da pere sudove. Neka ostavi za sutra, ipak je danas praznik žena, ne mora da radi toliko.

8. mart negde oko 15h i 23 min.

Posle nekoliko konzervi piva posle ručka i nazdravljanja 8. martu opet mi se prispavalo, pa sam se povukao u spavaću sobu uz izgovor da u dnevnoj sobi ne mogu da gledam tenis obzirom da su deca podivljala. Nije mi trebalo više od 15 min da utonem u san jedino što me je iz sna povremeno budilo vrištanje moje drage na decu, ali onda bi se samo okrenuo na drugu stranu i nastavio.

8.mart negde oko 19h i 26 min.

Iz sna me je trglo zvono telefona, ovog puta mog mobilnog dobro je nije tast. Bio je to moj prijatelj koji me zove da večeras bacimo partiju preferansa u istoj onoj kafani od sinoć za oko sat vremena.

Vratio mi se osmeh na lice pri samoj pomisli na igru. Ulazim u dnevnu sobu krećem se ka kuhinji stavljam kafu, pitam i moju dragu da li bi kafu? Kaže da hoće, ali da ne može od dece (ni ja ne bi mogo da tako skaču po meni), olakšava mi kuvanje. Uz kafu joj objašnjavam da mora da idem i da će morati bez mene da spremi decu za krevet, a da ću ja cele sledeće nedelje da ih spremam za spavanje (kakva laž, ali ipak naseda)

8.mart negde oko 19h i 57 min.

Ljubim moju dragu još jednom (ipak danas je praznik žena) i lagano napuštam svoje porodično gnezdo, uz izjavu neću dugo i da me sačeka da se malo povatamo pre spavanja (ako ne budem mnogo pijan). Dok se vozim liftom razmišljam možda sam i mogao ružu da joj kupim jutros možda su cvećare radile ipak je danas 8. mart.

Drage moje dame želim Vam

srećan praznik i da nikada ne

doživite ovakvu sudbinu!!!!

Poštavani čitaoče, sada ćeš  čuti najčudniju priču svih vremena, koju ćemo početi poznatim rečima „bio jednom jedan“… a mi ćemo ga nazvati Flash Gordon.

Kada je našu zemlju napao poznati neprijatelj, naš junak je stao u odbranu zemlje,  što ste mogli videti u istoimenom filmu. Krenuo je da se bori protiv agresora. Elem, kada je planeta zemlja spašena, zahvaljujući našem junaku, svi su ga zaboravili. Ajte  nije najstrašnije zaboraviti nekog, dešava se, ali je strašno kada se naš junak… imamo više varijanti nastavka priče:

A: Nađe se na optuženičkoj klupi, optužen za najstrašnija zlodela i zločine koje nije počinio. Na teret mu se stavljaju sva ta zlodela, samo zato što je hteo da odbrani svoju planetu. Najveći njegov greh je što je pobedio najveću silu u kosmosu, ne birajući način i ako je agresor koristio tri puta gora oružja i oruđa.

B: Oboli od smrtonosne bolesti, boreći se da spasi planetu. U sumanutoj borbi protiv agresora, naš junak biva pogođen laserskim topom, od koga posledice oseća tek tri godine nakon ranjavanja.  Posledice tog ranjavanja nisu obišle ni njegovo mutirano potomstvo.

C: Flash Gordon je zasluženo otišao u penziju, ali penzija se svela na to da ga se planeta zemlja odrekla i ukinula mu penziju, a posle toga mu oduzela imanje koje je godinama sticao, boreći se za planetu zemlju. Na kraju, oduzela mu je i  pravo na život i samim tim ga najstrašnije ponizila.

Flash Gordon naučen na borbu zaposlio se u robnoj kući  kao noćni čuvar, ali ukazom tadašnjeg vladara planete zemlje, svi radnici pomenute firme, a između ostalih i naš Flash Gordon bivaju otpušteni i prepušteni na milost i nemilost novonastaloj „klimi“ .

Mogu da garantujem svojim životom da u vašem komšiluku živi Flash Gordon koji ponosno trpi i ćuti, ali ga vi ne prepoznajete. Potražite ga.

He’s for everyone of us
Stand for everyone of us
He’ll save with a mighty hand
Every man every woman
Every child – with a mighty flash

Poštovani čitaoci,

Ovaj blog sam otvorio iz čiste  zajebancije i dok ovo kucam moja draga Charolija sedi pored mene i suflira, nije ti dobro ovo nije ti dobro ono!

Taman sam našao lepu sliku sa bananama (što i dolikuje jednom majmunu) kad ona promeni i to.

Nastavak priče sledi čim budem imao prilike!!!!