Prvo ces uvideti da nije samo zbog monotonije,

a potom i da je mnogo vise od razonode.

Ali kako razonoda moze biti prevazidjena

pre nego sto se uistinu i pojavila?

Zato sto zbog nje,

ovo sve nije ni pocinjalo.

 

U vrtlogu nedesavanja,

izmedju nas desava se toliko toga.

Vec osecas prisustvo nemira,

i u prozimanju mislima,

slazemo se da nam spokoj ni ne treba.

 

On ostace,

U praznim kupeima vozova

Koje u nedogled cekam,

Kao dar zauzetih srodnih dusa.

 

Na Samitu pokušaja,
Pregovaram za eleganciju
naslućenih propusta.
Ponosno – da,
Za svaki tren
U naziranju nadanja,
Za svaki pogled
U kom odiše alegorija.
Stidljivo- ne
U ime neodobravanja,
Sva priviđanja,
Mozaik iluzija.
I sujeta.

Osamari prevrtljivom nadom,
Pokidaj i ove drhtave niti.

Izmedju svog nicega i svega
Tvojoj surovosti skidam maske.

Ja tebe danas vadim iz metafora,
Jer samo nekadasnji ti,
uklapa se u moje rime.

Poveruj: Ja mogu i bez pesama.
Moja snaga, radja se iz tame u meni.

Čak i potamnela neizvesnost
neće se previjati u kajanje,
mi zbunili smo sadašnjost,
tražili smo nespokoje.
Uđi u procep vremena
gde kazaljke staju
zarđale od zelja.
Na tom mestu,
zabranjenih odluka,
možda prohujaće planovi
svih prošlih odredišta.
Možda pokrenu se kazaljke
i odučiš se za nepovrat.

Sreli smo se,
Dok su drugi ziveli u nama.
U tebi nepomicno Ona,
U meni On,
Umire i radja se iznova.
Moj feniks
I tvoja amajlija.
Sreli smo se
U pozajmljenom vremenu
Nasih vlasnika
U kom si ti
Paralisao trenutak,
Nepomicniji od tvoje dame
Za slobodan let mog feniksa.
Sta je mladost
Naspram zene
Sa teskim koferom
Punim secanja,
A sta je zelja za zivotom
Naspram neprezaljenih gresaka.
I ko bi rekao da odgovori su nemi
Dok se gledamo na sav glas.
Tu na ramenu tvom,
Osluskujem kako
Upozorava te nemir;
Ako prevari te pozuda
I zaboravis na zrele plodove,
U vihoru prolaznosti
Imam za tebe
Jos nesto ispod koze.

Da si bar jednom mojim mislima

Poželeo dobrodošlicu,

Upitala bih te za pravac

Koji vodi u tvom smeru

I pokazala kako tumačiti telepatiju.

Da si bar jednom osetio sklad

Preplitanja naših razlika

Pokazala bih ti

Kako se slušaju otkucaji

Dva neusklađena ritma.

Ti bi meni pokazao horizonte

Sa najviših brda Srbije

A ja bih te naučila na kojoj strani

Bez kompasa čekati Sunce,

Da si bar jednom poveo me

Na vidik svih svojih nespokoja.

U onim provalijama

Propalih godina

I današnjih sumnja

Ne teraj me od sebe

Jer znam da mrziš

njihove dubine.

Čak I onda

Kad bi ubedio sebe

Ja i dalje ne bih verovala

Da nisam u tebi

I da ne pripadam baš tu.

I dok ne tražis mi ništa

Ja paralisaću međuvreme

U čekanju.

Produži, nisi ti taj.

Rođen da gubiš u već dobijenim bitkama,

I ljubiš u otupelim jutrima.

Nisi ti talentovan za poroke

I ne znaš da nazdravljaš za loše odluke.

Ti nisi bio u divljini,

I ne znaš kako je to sam sebi dušmanin biti.

Nemaš tog šlifa da patiš u tišini

i svoje greške pravdaš

da samo jednom se živi.

Nisi ti on.

Suviše svoj da prkosiš sudbini,

predugo sam da poznaješ nespokoje.

On igra s kurvama u kafani

I govori da za mene nije onaj pravi.

On samoći daje smisao

I ne veruje da može voleti

Dokle god bude disao.

Shvati, nisi ti on.

Nezvan gost mojih nemira

Granica mog svemira.

Moja zlokobna ćud,

Uzaludna nadanja,

Svi pokušaji

Veličanstvenog stradanja.

Ti si nasvetlija boja

Na onom platnu osećaja,

On neprijatno crvena.

Dragi moj,

odustani od šapata,

Tvoje ime odzvanja

U hodnicima velikana.

Ne želim tebe

ni tvoje prolećne kiše,

hoću da od njegovog sunca

dobijem opekotine.

Ne želim budućnost

Koja sija

od skovanih planova,

Ja želim nesklad

Želja I pravila.

I zato bolje produži,

Jer nisi ti on.

Dok slušam tvoju filozofiju slobode, moje SUTRA bledi.

Ti gasiš svaku moju iluziju o sreći, I ostavljaš nadu da treperi.

Tvoje godine za mene su enigma, ali tvoju dušu znam vec vekovima.

Ti si moja ljubav svih života, a ja tebi vesnik već proživljenog proleća.

 

Krotitelju mojih snova, ti ne veruješ ni samom sebi.

Strahovi vladaju nad tobom da si I dalje u stanju da voliš,

Nad mnom vlada želja da tvoje demone pobedim.

Zato mi pokaži svoju tamu da se borim umesto tebe,

Za moju volju, tu su moje godine.

 

I ne brini zašto se nismo sreli ranije.

Za nas ovo je pravo vreme.

Ti si morao da doživiš velike ljubavi,

A ja nisam morala ni one male.