Читајући текст о теоријама учења из друге недеље размишљам на који начин да напишем овај осврт. Да покушам теорију по теорију?
БИХЕЈВИОРИЗАМ
– Приликом обраде и увежбавања садржаја практикујем, наравно, увек да кренем од лакших или познатих ствари ка оним мање познатим (и уџбеници су углавном тако конципирани, као и програми прописани од стране МПС). Најбаналнији пример за ову тврдњу је, нпр. приликом изучавања површине квадрата и правоугаоника, прво крећемо од најједноставнијих задатака у којима је неопходно само заменити вредности у постојећем обрасцу. Тек када ученици усвоје овај најлакши ниво, прелазимо на компликованије задатке (израчунавање странице из дате површине, израчунавање површине фигура неправилних облика, примена израчунавања површине у пракси).
– Трудим се да ученицима у што краћем року дам повратну информацију. Ово сматрам изузетно важним сегментом наствног процеса.
– Ретко користим казну као мотивацију за учење. Уколико ученик оствари напредак у некој области, или се посебно истакне, обавезно га награђујем. Када су у питању ученици са недостатком самопоуздања, дословно се трудим да пронађем било који разлог да га похвалим или наградим Ипак, никада то не радим без конкретног повода, јер сматрам да и похвала или награда, ако нису заслужене, могу имати озбиљне негативне последице.
КОГНИТИВИЗАМ
– Приликом обраде нових садржаја, обавезно час почињемо освртом на претходна знања. У ту сврху често користим технике као што је „грозд“, „мозгалица“ и сл.
– Трудим се да пратим рад ученика током наставних активности, да уочим сваки корак у њиховом процесу стицања знања. На тај начин тачно знам до ког је нивоа ко стигао, како га треба даље усмеравати, али и могу да оценим њихово напредовање.
– У раду се трудим да садржаје презентујем на више начина: кроз текст, усмено излагање, али и графичке приказе, илустрације…
КОНСТРУКТИВИЗАМ
– Приликом припремања часова велику пажњу посвећујем прецизном осмишљавању активности ученика. Важно ми је да сви ученици активно учествују. У томе ми много помажу знања која сам стекла на семинару „Читањем и писањем до критичког мишљења“.
– Трудим се да се што више активности које осмислим за ученике реализује кроз рад у пару или малој групи, да ученицима омогућим да што чешће дискутују, размењују лична знања и искуства. Често упућујем ученике да заједно уче, помажу једни другима да надокнаде пропуштено или разјасне оно што је остало нејасно, да реализују задатке које им дам за код куће. Жеља ми је да их упутим на сарадњу и вршњачко учење, да науче коме треба да се обрате за помоћ у одређеним областима.
КОНЕКТИВИЗАМ
Као што сам претходно рекла, трудим се да ученике упутим једне на друге, да их навикнем да међусобно размењују знања и искуства. Такође ми је важно да их научим како да дођу до жељених информација (упућујем их да користе књиге, интернет…) уз често наглашавање да нико од нас не може све да зна, већ да је неопходно научити како можемо да сазнамо оно што нам у датом тренутку треба.