4

Зидови моје куће стоички су ме бранили од ноћне магле обојене у жућкасте тонове. Рано сам се повукао у кревет и веома касно заспао. Свакако нисам имао никаквих обавеза или сам само постао веома вешт у њиховом избегавању.

Нови дан изгледао је као и претходни. Бео, тих, налик какавом другом свету.

Негде око поднева са улице зачула се галама, затресла се нека капија, неколико пута су врата на аутомобилу лупила и мотор је залајао. Зимогрожљиво сам изашао на терасу да ослушнем. Није ме претерано интересовало, али ипак сам био мало збуњен – гласови су били поприлично гласни, али заправо ништа нисам разумео. Није посреди био неки страни језик – а ко би га овде и говорио? – као да је неко исекао говор и направио нешто накарадно.

Read more ›

3

Како је дан ређао сате, тако се лагано температура примицала нули. Магла се чврсто држала тла и није намеравала да се подигне. Ноћ ће се вероватно само по часовнику моћи одредити – белина није правила разлику између светла и мрака.

Читав дан био сам поспан, седео сам поред радијатора са књигом и телефоном у руци, док је телевизор вредно правио позадински шум. Око поднева сакрио сам се испод ћебета и лењо решио да све планове одгодим, ако треба и до пролећа или лета. Тренутно ми је било пријатно једино да не радим ама баш ништа и бар за неко време постојим без нарочитог смисла.

Read more ›

1

Зимски дан – како и доликује – није дуго потрајао. Мрак је на препад попалио улично осветљење и растерао људе са улица. Рани јануар великодушно је донео као дарове лед и студени ветар.

Кад сам искорачио из аутобуса, језа ме је натерала да се закопчам до браде. Године које су полако повијале моја леђа шапнуле су ми у уво да је сваки мраз све јачи, а хладноћа ми се кроз стопала зарила у срце.

Read more ›