Пројекат Растко: Библиотека српске културе

Добродошли на српски део "Пројекта Растко",
непрофитне мреже електронских библиотека, стручних установа и локалних заједница посвећених уметностима, традицијама и друштвеним наукама.

Плаћени оглас

Представа посвећена годишњици одбране Београда и почетка албанске голготе у Великом рату одржана на Калемегдану 16. 10. 2025.

"Ми, Радомири", позоришни наставак пројекта "Сат"

https://static.beograd.rs/api/v3/images/84437?ts=2025-10-16T14:59:28

Документарна представа „Ми, Радомири”, посвећена 110. годишњици одбране Београда и почетка албанске голготе у Великом рату 1915. године, одржана је данас на Калемегдану.

У овом пројекту учествовали су наши и страни ствараоци из више области уметности и културе, а реализован је у сарадњи Града Београда са мрежом удружења.
Град Београд и културна удружења из Србије и иностранства вишеструко обележавају овај важан датум. Симболички средишњи пројекат је документарна представа „Ми, Радомири”, коју су урадили наши и страни истакнути уметници по животу српског војника Радомира Лазаревића (1885–1916) из Роћевића код Краљева, по стрипу – графичком роману „Сат”, као и по делима Станислава Кракова и Станислава Винавера.

Више:

Ми, Радомири — мултимедијална представа у част прецима из Великог рата, Пројекат Растко, 16. 10. 2025.
Представа посвећена годишњици одбране Београда и почетка албанске голготе у Великом рату одржана на Калемегдану, Град Београд, 16. 10. 2025.

Објављено: 16.10.2025

42. награда "Бранислав Нушић"

"Валцер за Олгу" Зорана Стефановића најбоља драма 2021.

На 42. конкурсу за оригинални драмски текст за 2021. годину, жири у саставу Бошко Сувајџић, председник, Стојан Срдић и Зоран Ђикић, донео је одлуку да се за најбољу драму прогласи текст „Валцер за Олгу“ Зорана Стефановића. Ова одлука је донета једногласно.

У драми су последњи дани руске царске породице Романових, виђени кроз судбину најстарије царске кћери књегиње Олге, којој је дата могућност да утиче на историју Словена и Човечанства након бољшевичке револуције.

Драма је објављена у едицији Савремена српска драма број 59, као папирна књига али и као електронска на званичном сајту Удружења драмских писаца Србије (www.drama.org.rs).

Верзија драме је објављена и на Пројекту Растко: Валцер за Олгу: Крвава бајка и народна забава.

Објављено: 26.03.2022

28. фебруар 2022: Пеца Петровић Марш на трагу пријатеља Душка Радовића

Е-библиотека „Београде, лаку ноћ“

Сада је тачно 19.03 (Зашто и ова 3 минута — нека одгонетну они који су некада слушали Стари добри Студио Б)

…Београде, Београде, на ушћу двеју река испод Авале...

Београде, лаку ноћ!

Винаверовски наставак некадашњих јутарњих жаока непревазиђеног Душка Радовића – вечерњим инјекцијама „Пецилина“ — лека против лошег расположења његовог СтудиоБеовског саборца Пеце Петровића (ППМ-а) у писаној форми

Како се сналазе млађи нараштаји у тешкоћама које их окружују . Стално конкуришу код очева и мајки за приступ њиховим пензионим фондовима. ... ...

Читајте даље на: Београде, лаку ноћ — садржај

Објављено: 28.02.2022

26. фебруар 2022: Највећа електронска ауторска библиотека о мачевању

Мачевање, заборављена заоставштина предака

„Историја човечанства је историја борбе а историја борбе је највећим делом историја мача“. — Ричард Бартон

Мач није само пуко оружје намењено крвавој борби. Он је у свим развијенијим културама одувек био и знак достојанства, одличје части, сакрални предмет који има мистичну моћ живота и смрти, раскршће између добра и зла, овостраног и оностраног, царства профаног и светог. Он је симболизовао и богињу правде која раздваја кривицу од невиности, моћ и снагу, светлост и мудрост... — Александар Станковић, аутор библиотеке

Десетине књига и предавања имате на електронској библиотеци Мачевање, заборављена заоставштине предака

Објављено: 28.02.2022

6. 2. 2022: Десет година електронске библиотеке

Философија рата и мира

Из предговора проф. др Илије Кајтеза: "Зашто доводити у међусобну везу философију (философе) и рат и мир. Плодотворност и оправданост оваквог приступа може бити несумњива, јер није могуће открити макар један вео тајне рата и мира и разапетог и распетог човека између и у њима, ако то не чинимо помоћу оног облика људског сазнања и вековне мудрости које су мисаоно најмоћније и сазнајно најдубље у историји човечанства. Велови сваке тајне се најбоље откривају досегнутом тајном. После философског синтетичког, умног и промишљеног приступа могу много лакше и плодоносније да наступе самостално, или у потребној сарадњи са философијом, остале посебне и појединачне науке. Философи увек и изнова постављају иста и нерешива питања људског битисања и сваког смисла, јер они истрајно покрећу и пропитују „мучну прастару загонетку постојања“ и у понављању онтолошких проблема и могућих врсних решења показује се потреба, неизбежност, моћ, нужност и оправдање вредности философије. Човек је упућен на своју прошлост да би боље и правилније сагледао будућност света и избегао све замке и опасности бурне садашњости. Човек окренут прошлом није заробљеник Старог, него мудар човек који настоји да не понавља учињене погрешке и поноре прошлих дана. [...]" ПРОЧИТАЈ ЦЕО ЕСЕЈ

Е-библиотека Философија рата и мира

Објављено: 06.02.2022

28. јун 2020: Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта у 2020.

Нови интернет портал као нови увид у светску славистику

Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта добила је у јуну 2020. нови Интернет сајт–портал на адреси www.slavika.org/folklor/ који је садржином и профилом већ сада референтно место славистике и словенских студија на Интернету, са обиљем ексклузивног материјала

Богатством и квалитетом прилога, свежом и интегралном сликом фолклористике, портал Комисије за фолклористику Међународног комитета слависта даје преко потребан подстрек светској славистици. Појавивши се у право време и у правом облику нови портал се показао као озбиљан међународни ресурс већ у почетку, прилично јасно најављујући и нову фазу рада Комисије.

Објављено: 28.06.2020

24. мај 2020: Нова славистичка библиотека на Пројекту Растко

Пројекат Растко — Белорусија

Објављено: 24.05.2020

19. децембар 2019: Нова ауторска библиотека

Електронска библиотека Миодрага Сибиновића – празник словенских култура

У оквиру библиотеке посвећене угледном русисти, слависти и преводиоцу, читаоцима и истраживачима ће бити бесплатно доступни преводи најзначајнијих руских и источноевропских писаца, Сибиновићеве ауторске књиге, студије, приређене збирке, библиографија, осврти на дело и аудиовизуелни записи.

Библиотека Миодраг Сибиновић

Објављено: 19.12.2019

Предраг Ристић - Пеђа Исус (1931-2019)

Одлазак градитеља

Pedja Ristic.jpg О проф. Ристићу Предраг Ристић - Пеђа Исус, биографија (Библиотека Предраг Ристић на ПројектуРастко)

Његови текстови

Премлаћивање на Техничком факултету Београдског университета 1952. године, Предраг Ристић
Задарски случај 1966., Предраг Ристић
Питам се, шта је истина: кружни исечак или трапез?, Предраг Ристић
Како је текла израда и одбрана доктората о Лепенском виру , Предраг Ристић
Како да Лепенски вир најзад уђе у УНЕСКО, Предраг Ристић
Бежанија породице Ристић априла 1941. године, Предраг Ристић
Француски ђаци: повест о Петру Никодија Ристићу, Предраг Ристић
Знакови Логоса у темељима Светих Арханђела код Призрена, Предраг Ристић
Типологија крсних знамења српском народу (каталог), Проф. др Предраг Ристић и Проф. Рајко Д. Блажић
Типологија крсних знамења српском народу 2 (летак), Проф. др Предраг Ристић и проф. Рајко Д. Блажић

Објављено: 05.08.2019

Радивој Богичевић (1940-2014)

Словен у трку за јеленом

У недељу, 4. августа 2019. у Београду, након кратке болести изненадно је преминуо творац бесмртног Аканта — Радивој Раде Богичевић, велики српски стрипар, аниматор, илустратор, сликар и писац. Сећања Срећка Јовановића на Радивоја Богичевића (2007)

Објављено: 04.08.2019

Претходне новости...