Моја прича за децу “Скакутава прича” са конкурса Радио Београда. “На конкурс је стигло укупно 250 прича, различите тематике и литерарног квалитета. Међу њима се издвојила и она под називом “Скакутава прича” под шифром “сањар” чији је аутор Валентина Новковић из Београда. Ово је прича која може да буде тематски оквир за једну од емисија нашег програма.”
Скакутава прича
Лина је одувек сањала да има крила, ту жељу никоме није говорила јер се плашила подсмеха. Везана за колица, није се могла ослонити на ноге што је чинило тужном, па се није много дружила са вршњацима.
У мислима се често пела на брежуљак изнад куће замишљајући како је крила воде непрегледним пространствима и чине јој доступним не само оно што би јој у неким другачијим околностима било надохват, већ и то што је многима недостижно. Трудила се да о томе не говори мајци често премореној од посла у другом делу града. Као и увек до тада, мајка јој је и те вечери помогла да се смести на починак и започела тихим гласом причу о бубамарама близнакињама које су се посвађале око броја тачкица на својим крилцима. Недуго потом обе су заспале.
Зр, зр, кшкшкш, зр, зр кшкшкшкшшш, девојчицу је из сна пренуо необичан звук који је долазио са леве стране њеног узглавља. Прво је помислила да сања, а онда је ослушнула, необичан звук се поново зачуо. „Зр, зр, кшкшкшкш, не бој се. Ја сам скакавац Зрки, мада ме само ти можеш чути, одрасли временом изгубе слух за чаролију.“
Кад се опоравила од првобитног шока девојчица је рекла „Како си дошао чак до овде, знаш ли колико је високо?!“
„Да шам размишљао колико је високо, никад не бих ни дошпео до овде кшкшкш звр, звр“ узвратио је скакавац. Тамо, одакле ја долазим постоји једна легенда коју је мом оцу испричао његов отац а мени мој. Прича се да су облаци некада имали крила, у трену би се обрели у било ком делу света. Сви су им завидели: дрвеће, вода, ваздух, земља. Облаци су временом постали тако охоли да су се подсмевали свима чије је кретање било ограничено. Доносили би град, кишу, олују само да покажу како је њихова снага велика и неспутана. Зр, зр кшкшкш кшкшкш, то је наљутило Сунце које је одлучило да окупи звезде и посаветује се са њима како да спрече самовољу облака. Дуго су смишљали и на крају одлучили. Сунце ће сваки пут топлином спречити облаке да буду обесни, а звезде ће, кад се сунце умори, преузети контролу над облацима. Кшкшкшкш, кшкш зр тако су и учинили. У почетку су облаци били љути, на све начине су покушавали да се измигоље и надвладају Сунце или звезде. Међутим, било је узалуд. Временом су се примирли и схватили да се морају прилагодити. Од тада, на смену владају облаци, Сунце и звезде, на тај начин је постигнута хармонија на опште добро свих учесника кшкшк “ заврши своју причу скакавац. „А, сад морам да идем, ни у скакању не треба претеривати кшкшкш, до неког новог сусрета, кшкшкш зр, зр голубице мала“ поздрави се скакавац са девојчицом. Није ни осетила када јој је, пре но што је одскочио, на косу посуо мало златног праха са својих неуморних ногу.
Лина дуго није могла да заспи, негде пред зору учинило јој се да чује шапат звезда и облака пре но што им се придружило Сунце.
Nesnađena 