,,Саваполис” је футуристичко-сатирични роман. Футуристички роман сатиричног типа или сатирични роман футуристичког карактера. Који има снажну антиципаторску заоставштину. Тасић је у овом роману још 2011-те предвидео градњу и идеју Београда на води. Кроз свој САВАПОЛИС који је досовски наставак Слобине идеје о ЕВРОПОЛИСУ, сада, у 2018-ој години, када ово пишем, када гледамо сву траги-комедију око градње и разградње ,,Београда у води”, ,,Београда изнад воде”, ,,Београда на хлебу и води” идеја Саваполиса и све оно што је написано у овом роману делује пророчки.
Та 2011-та, описана у роману, кључна је година у новијој историји Србије у III миленијуму, после 5. октобра, година када је Коштуница покушао да остане у политици, Тадић помислио да ће заувек остати на власти, а Српска радикална странка отишла у историју као битан играч на српској политичкој сцени, издајом Томислава Николића и Александра Вучића, народног ,,штрајкача” и народног ,,викача”, заправо обојице уских припадника елите, који са народом имају везе колико и овца са вуком.
Главни лик романа је МАГИСТАР МИРОСЛАВ ПРЕЂАШЊИ, стари комуниста а сада ,,идеолошки инвалид” кога из пензије ,,вади” Војислав Коштуница и поверава му важан тајни задатак да као ,,владин истраживач” заједно са докторком прагматике Даницом Битић истражи могућности демократског и политичког живота, система и бољитка по народ и земљу Србију.
Он је МАГИСТАР а његова партнерка ДОКТОРКА. Он је припадник претходног ,,црвеног” комунистичког, па и социјалистичког, а она новог, петооктобарског режима. То ,,МАГИСТАР” и ,,ПРЕЂАШЊИ” карактеризују га као нека врста ИМЕНА, односно ПРЕЗИМЕНА. А она је докторка грађанске прагматике, непостојеће науке. То ,,ПРЕЂАШЊИ” као надимак носи призвук удбашког карактерисања људи, по припадности ПРЕЂАШЊОЈ ИДЕОЛОГИЈИ, ПРЕЂАШЊЕМ РЕЖИМУ. Иако може да јој буде отац, он је МАГИСТАР а она ДОКТОРКА! Она њему предаје и поучава га. Посебно га карактеризује оно што му приписују на сваком месту где се појави – ,,идеолошки инвалид”, дакле човек који верује у идеологију која је одавно сишла с власти, идеологију самоуправљања, комунизма па и социјализма, чији је члан био (КПЈ и СПС), што га чини ИНВАЛИДОМ у ,,новом”, ,,демократском”, европејском”, грађанском”, ,,прагматичном” друштву и земљи.
Мирослав из места Б. по задатку путује у нов град САВАПОЛИС, модерни, научно-фантастични, футуристички град, који се налази негде око Београда или лебди изнад њега. У њему живи 100.000 српских политичара и припадници њихове уже и шире породице. То је нека врста футуристичког Дедиња. У САВАПОЛИС се може ући само са УЛАЗНИЦОМ коју издаје влада. Сви они живе као елита изван народа, а ,,влада” и ,,народна скупштина” имају ,,дупло седиште”, и у САВАПОЛИСУ (град на Сави) и у БЕОГРАДУ. ШТРАЈКАЧКИ ПЛАТО и МУЗЕЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ се налазе између Београда и Саваполиса.
Бројне су ироније које исмејавају политички и живот уопште у Србији, као нпр. ,,Булевар грађанских слобода”. Или кад, да би се ушло у неку странку, појединац мора своју ,,савест” да добровољно да у ,,Залагаоницу савести”. То је нека врста претпостављеног давања ,,душе” ,,ђаволу”. Самим тим чином појединац губи ,,личну савест” а као замену добија заједничку ,,страначку свест”. Залагањем савести, тј. ,,личне одговорности за друге”, ти појединци учествују у стварању ,,страначке свести”, која се непрекидно увећава.
Сукоб између докторке прагматике и грађанске демократије и владиног истраживача и пензионера а сада њеног студента (иронија), идеолошког инвалида, и ,,комунисте” како га она често у бесу љутито назива је сукоб 2 идеологије – једнопартијске и вишепартијске, комунистичке и демократске, самоуправљања и грађанизма. Идеолошко неслагање они превазилазе љубавним слагањем. Иако она има мужа и иако он кући има жену, Смиљу, која га чека да се врати са овог необичног једномесечног посла и путешествија. Њих двоје су ,,владини истраживачи”, ,,владин истраживачки пар” што је алузија на љубавно и љубавничко (прељубничко) ИСТРАЖИВАЊЕ. Политичка страст је толико снажна у обоје да они поред тога што истражују ,,политички систем државе” поињу и да истражују једно друго. У хотелу ХИЛАНДАРСКИ МИР што је такође иронија. Како може бити ,,Хиландарски” па још и ,,мир” место – хотел – где се распирују уживање, удобност и страсти! Тасић није антиципирао у роману ,,Саваполис” само ,,Београд на води” већ је антиципирао и појаву BITKOINA (електронског, неметалног и непапирног новца) кроз своје БИТОВЕ, 2-БИТОВЕ и ТРО-БИТОВЕ у роману као политичке користи које странка даје.
Политичка фарса се претвара у политичку пародију, па је овај роман не само сатирично-футуристички већ и пародија. ,,Србија има довољно политичара, 1 на сваких 100 грађана”, каже се на почетку романа.
Можда је једина стилска грешка у роману то што се на истом месту помињу ,,партије и странке” или ,,странке и партије”. Можда је било ефектније рећи само ,,странака” или ,,партија”. Са друге стране, то говори о додатној удвојености, политичкој удвојености, пренатрпаности српског политичког живота, кроз хиперболу и удвајање. Како се сведочи у роману, Путин је једном рекао једном српском политичару: ,,Да Русија има толико странака она би одавно пропала”.
САВАПОЛИС је и сага о европском и ,,хашком” путу Србије у нестајање.
У центру приче је ,,један од јунака романа” како се у њему метатекстуално каже и извршава његова индиректна иницијација у главног актера што он свакако јесте – Мирослав Пређашњи, Магистар Мирослав. Он је пензионер и ,,инвалид рада” а касније добија још једно занимање ,,идеолошки инвалид”, који креће у Саваполис да изврши владин задатак, да проучи политички систем Србије, мане и како се може побољшати. Иронија је да вишепартијац и демократа Коштуница баш бира њега комунисту за тај задатак. Чиме се показују мане демократског система који не верује сам у себе. Али зато му додељују партнерку ,,професорку грађанске прагматике” да би се створио баланс у причи и односима једнопартизам-вишепартизам, демократија-социјализам, европејство-комунизам, грађанско друштво-самоуправљање итд. итд.
Између великих ,,хотела” у Саваполису блистају ,,високи бели дворови” са ,,бригаоничким солитерима” између њих где живе стотине ,,породица српских бригаоничара које неки старим речником називају политичарима”. На све стране се налазе огромни ,,аква-паркови”. Тиме је Тасић антиципао појаву велике фонтане на Славији и најаву власти да ће у 2018. изградити 50 великих фонтана широм Београда.
САВАПОЛИС, град за политичке елите је огроман и непрегледан, јер има ,,толико квартова да нећете моћи све да их обиђете”, каже Даница Мирославу током обиласка. Један од бројних квартова зове КВАРТ МЛАДЕ НАДЕ. Намењен је младим научницима, али у њему нема никога. Бројни квартови са којима докторка Битић упознаје Мирослава носиће кретањем кроз фабулу све смешније и све контрадикторније називе.
,,Саваполис” је изграђен у ,,таракор-стилу”, по академику архитекти Тараковићу, стилу који одликује стално окретање и ,,покретљивост зграда, улица, паркова и градова”. Та покретљивост алудира и одговара политичкој несталности. Покретљивост и окретање у круг политичких функција, ставова, странака. Политичка РОТАЦИЈА у Србији. Насупрот њој, друге државе које цивилизацијски иду напред по 200 година не мењају нити окрећу ништа, ни устав ни политички смер и ставове. Насупрот томе, у Србији и српској политици ништа није стално. Све се креће и окреће око замишљене осе. Србијом се управља из грађевине зване ЛЕБДЕЋИ ТОЧАК у коме се налази УМНИ ЦЕНТАР ДРЖАВЕ. С једне стране, роман Саваполис је иронија (пародија), с друге футуристичка визија. Нпр. када кола не паркирају људи, већ аутомат спушта аутомобил неколико спратова и паркира у гаражу. Све је уређено да политичари не морају ништа да раде.
По задатку владара државе Коштунице, Даница Битић, професорка прагматике и Мирослав Пређашњи, ондашњи идеолог и удбаш треба да обаве задатак и сачине ,,Програм развоја грађанске демократије и државе”.
Безбедношћу државе се у Саваполису управља из ДОМА БЕЗБЕДНОСТИ одакле им је послат ГЕНЕРАЛ БЕЗБЕДНОСТИ Бранко Лабуд који смирује докторку и истраживача изговарајући СМИРИТЕ СЕ, БУДИТЕ БЕЗБЕДНИ. ,,Дом безбедности” је нека врста ироније на ДОМ ВОЈСКЕ и ИНСТИТУЦИЈУ УДБЕ, БИА, нека врста легуре, хибрид. Такав један хибрид је у роману је и ФАКУЛТЕТ ДЕМОКРАТИЈЕ, који је нека врста мешавине скупштине и ФПН-а, где се предају политичке науке, и демократија, на чијем улазу пише ,,НАРОДНА ШТРОКАОНИЦА”, где за скупштинском говорницом са микрофоном у облику рогова бика предавања врше Томилсав Николић, Александар Вучић и многи други. ,,Александар Вучић је главни предавач на факултету”.
Ту је и КРИСТАЛНА ДВОРАНА ЗА ПРЕМИЈЕРЕ. Саваполис је град са хиљаду институција, квартова, паркова, места, назива, платоа, улица, који се сви међусобно окрећу, померају и врте у круг, и у вис. Као нека врста циркуса или вашара у лошем кошмарном сну. Ту је БУЛЕВАР ДЕМОКРАТИЈЕ. ШТРАЈКАЧКИ ПЛАТО. МУЗЕЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ. И бројни други са једне стране грађевински, са друге политички елементи. Многи ликови у политичком животу немају име и презиме, већ само име, дато по некој особини или функцији у политичком животу, као нпр. ЗАПРЕК и ПОМАК, или у роману чувени ПАКОСНИК, који ретко али злокобно проговара. И увек се далеко чује. Ту је и АРЕНА СРПСКИХ РАСКРШЋА, КОМЕШАРНИК, БУЛЕВАР ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА… СИВА ПИЈАЦА, која је заправо ПОЛИТИЧКИ БУВЉАК где се ,,тргује политичком робом” и ,,свим и свачим”.
Политички живот се састоји од две групације људи, од оних који вичу ,,ХОЋЕМО, ХОЋЕМО!” и оних који вичу ,,НЕЋЕМО, НЕЋЕМО!”, тј. од ХОЋЊАКА и НЕЋЊАКА, односно ВЛАСТИ и ОПОЗИЦИЈЕ, ПОЗИЦИЈЕ и ОПОЗИЦИЈЕ које се смењују. Од њих се састоји и живот НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ (,,НАРОДНЕ ШТРОКАОНИЦЕ”) у којој се излази на скупштински ,,пањ” где се држи говор. Та скупштина која се назива и ФАКУЛТЕТ ДЕМОКРАТИЈЕ, НАРОДНА ШТРОКАОНИЦА, НАРОДНА БРИГАОНИЦА. Посланици и политичари су НАРОДНИ БРИГАОНИЧАРИ. То је игра речи – двосмилено – они који имају бригу за народ – и, јаче – они које је брига за народ!
Фантастичка нота романа је двострука, прво футуристичка и сатиричка, и друго, самим завршетком романа у коме се главни лик буни из једнномесечне грознице и бунцања и прича о некаквом Саваполису се своди на ноћну мору и сан.
Један од најпознатијих бригаоничара у народној скупштини је ЕВРОЉУБ ДОСИЋ (= ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ). Изгледа да су нас ти ДОСИЋИ и ЕВРОЉУБИ (среброљубци и европејци) коштали главе и државе.
Ту су и КУЛА ДОГОВОРА, као и КУЛА ПОКАЈНИЦА (алузија на Милоша Обреновића), и ИЗВИНИЦА и МИЛОВАЛИШТЕ ЖИВОТИЊА (алузије на Бориса Тадића). Борис и Војислав не могу да договоре у кули коалицију и власт ,,јер сви хоће у владу а влада има само 28 седишта”. (министарских фотеља)
Ту је и САВАПОЛИШКИ МЕТРО чиме је остварена иронија на МЕТРО који су у Београду већ више од пола века обећавале све власти од комунизма и Бранка Пешића до социјалистичке, све до досовске и напредњачких обећања. У роману је коначно изграђен!
Тасић износи у овом роману тезу да да је АХТИСАРИЈЕВ ПЛАН заправо ништа ново већ само лукаво у обланду завијена рестаурација и враћање на велику сцену РАМБУЈЕОВСКОГ ПЛАНА.
Иронију на политички живот у Србији Тасић даје утројеним хумором где изборе за председника расписује председник Борис Тадић на предлог странке Бориса Тадића у којима ће главни кандидат бити Борис Тадић.
И још много, много тога… немогуће је у једном есеју приказати и побројати све зграде које САВАПОЛИС има и све институције политичког права и живота који га прожима. Као нпр. да се у Народној скупштини (НАРОДНОЈ ШТРОКАОНИЦИ) користи ШТРОКОВНИК (нека врста ПОСЛОВНИКА), затим ПОГРДНИК (речник са 100.000 погрда), а ту су и ПСОВКОТЕКА, ГРИМАСОВНИК, често коришћени током говора и беседа КАТАЛОГ КРИМИНАЛА и ЗБОРНИК ПОДМЕТАЧИНА. Тамо се говори ПОЛИТИЧКИМ ЈЕЗИКОМ, који је посебна врста језика, и речи, које, као и овај роман, немају основна, језичка, семантичка, већ друга, ВИША значења.
Проф. Милош Ристић 09. мај 2018.
ristotel 