Мали балон црвени.
да сам један мали балон црвени
да ме неко дете држи у руци
и да сам безбрижан
ушушкан у сигурност туђе снаге
да не морам да размишљам који је сутра дан
када ће плата и да ли ћу имати за храну и цигарете
да ми не падне на памет помисао да ли ћеш ме волети и сутра, прекосутра, јер хоћеш
да немам проблема са данашњим светом ту где јесам јер све функционише како треба
да не мислим на ширење космоса
и нестанак пчела са ове планете
да само мислим о својој боји и колико ћу далеко отићи у небо јер боје нису битне, а свакако је лепо летети па бар и мало па ни то није важно
да бринем о томе има ли ветра и грана, али да на крају ни на то не мислим већ да се само препустим
да кажем себи да није битно када ће ме то дете испустити, у сумрак или у свитање, подне или поноћ јер ће небо бити ведро до краја мог живота
да вас људе посматрам одозго и видим вас као мраве и насмејем се јер сте смешни и онда сам и ја смешан вама, али ви мене не видите па не можете да се насмејете
да схватим да се са те висине моје недоумице и проблеми више не виде, а и нису више ни битни.
Али нисам. Човек сам.
И немам све одговоре.
И трудим се да не пукнем.
Баш као један мали балон црвени.
Подели ово:
На хиљаду начина
У животу се увек чека
само једна песма,
и када пронађеш
ту своју песму,
тек тада почињеш
ти да живиш.
Ти до краја
и њеног и свог,
слушаш ту
своју песму.
Но, временом приметиш
да то није иста песма,
а или можда
ти више ниси ти.
И даље је она твоја,
и даље је она иста
али је другачије чујеш
јер ти више ниси ти.
Примећујеш да у песми
има нешто налик
тихом цвркутању птице,
у далекој је позадини,
као дозив љубави.
Са њом добијаш нови смисао.
Тежиш другим, већим вредностима.
Радујеш се чешће, волиш више.
И постао си свестан
да сада умеш да волиш једну особу
и све што имаш да јој кажеш је:
„На хиљаду начина
умем да те волим.“
А она попизди јер си у нечему бољи од ње.
Подели ово:
Бићеш срећан.
Једног дана
пашће киша
баш онаква
каква требала ти је.
Разлиће те,
разблажиће
и разнети
по целом твом граду,
попуниће сваку пукотину
и ти ћеш бити захвалан,
толико ћеш бити захвалан
да ћеш свима све опростити
и у том тренутку спасићеш себе
од великог кајања живота
и освртања преко рамена.
Постаћеш насмејан,
срце ће ти порасти
јер више неће бити
тежине у њему.
Бићеш захвалан на свему
што се десило у животу
и на свему што ће се тек десити.
Бићеш узбуђен и радоваћеш се,
одистински, и престаћеш да бринеш толико.
Нећеш више имати ноћи сећања, већ осмеха.
Не брини се, постараћеш се да све буде у реду.
Бићеш срећан.
Подели ово:
Шта ја желим?
Желим да се смејем
као некада.
Желим да будем срећан
и да не размишљам,
јер толико мало имам
због чега бити срећан,
да често бивам срећан
без икаквог разлога.
И шта ћу када
прогласе ме лудим?
Рећи ће ми да сам психотичан,
како се усуђујем бити срећан
без икаквог разлога?
Затвориће ме,
али ја се нећу плашити
никаквог њиховог затвора.
Закопчаће ме на леђима,
а неће знати да сам ја летео
на тим леђима читав свој век
и да знам сваку површину света,
и да ја додире знам напамет.
Бићу циркуска атракција:
„Луд човек, срећан без разлога!
ПЛАШИТЕ СЕ! ПРЕЛАЗНО ЈЕ!“
Ја нећу бити сам у том лудилу.
Биће осталих, и већ их има.
Само ћуте, не излажу се светлости.
Њих врло мало људи примети
јер су тихи, не воле светлост,
воле тишину и интиму,
мрачне углове срца.
Они желе исто што и ја,
исто оно што сви желимо.
Да ли слутиш шта желим?
Да ли знаш шта ти желиш?
M. Н. 