Savetapetkovic's Blog

Verujem da je mnoge iznenadila vest da je Sveti Sinod SPC zatražio /zamolio od nadležnih organa da se vernicima koji na dan Uskrsa žele da idu na liturgiju, odobri kretanje za vreme policijskog sata u trajanju od 4 h. Imam utisak da je ta vest nekoliko dana bila centralna tema u medijima .

U telefonskom prepodnevnom razgovoru juče, reče mi prijateljica da je Vučić preksinoć u dnevniku RTS rekao da će na kolenima moliti patrijarha. Moja prijateljica je nagluva I mislila sam da je nešto pobrkala ali posle pogledah “Politiku “ I u sledećem članku naiđoh na iste Vučićeve reči.
http://www.politika.rs/scc/clanak/452316/Verski-praznici-u-Srbiji-u-doba-korone
Dakle, mogu bez sumnje da prihvatim da su pomenute reči izrečene. To je važno jer to pokazuje da predsednik države ne priznaje Ustav (čl.44 stav 1) koji utvrđuje da su crkve I verske zajednice
prvo, ravnopravne I
drugo, odvojene od države.
Bavljenje samo SPC predstavlja diskriminatorski odnos prema drugim verskim zajednicima.

Ako Vučić javno priznaje da mora na kolenima moliti patrijarha, faktički priznaje da je crkva iznad države pa I njega koji drži sve konce vlasti u državi.
Još žalosnije je to što Vučićeva molba praktično znači da se moli patrijarh da razume I prihvati stav struke ili drugim rečima, patrijarh može ali I ne mora da prihvati stav struke.
U početku mnogi građani nisu znali opasnosti od korona virusa, zahvaljujući prventsveno državnom vrhu vlasti koji nije blagovremeno preduzeo ono što je mogao I još se smejao šali svog vrhunskog stručnjaka koji priča o najsmešnijem virusu u istoriji.
Ipak, vremenom, većina građana je to shvatila I disciplinovano primenjuje propisane mere.

Već skoro mesec dana stručnjaci nam ponavljaju da je najbitnije da sprečimo kontakte jer se virus prenosi samo kontaktima I predviđeno je niz konkretnih mera u tom pravcu, na primer, u markete puštaju jednog po jednog kupca a napolju građani čekaju u razmaku od 1,5 do 2 m. Najrizičnija grupa.-stariji od 65 godina, “osuđeni su na kućni zatvor”. Veliki broj zaraženih u domovima za stare u više gradova, jasno pokazuju posledice nemara, odnosno nepreduzimanja preporučenih mera.
Ako te opasnosti vidi većina građana bez obzira na stepen obrazovanja I godine starosti, kako to ne vide članovi Svetog Sinoda na čelu sa patrijarhom ? Da li su oni smatrali da građani koji nemaju vidljive simptome bolesti nisu zaraženi, pri čemu ne uvažavaju stav struke da period inkubacije u proseku traje 14 dana I da zaraženi seje oko sebe viruse iako nema vidljive simptome ?
Da li su smatrali da će sigurno obezbediti da vernici koji dođu na liturgiju, stajati jedan od drugoga udaljeni 2 m. Koliko u takvom slučaju može u crkvu da stane vernika.
Rekla bih da takvim pitanjima nisu davali značaj. Imam u vidu, pored ostalog da smo videli Tv snimke gde u crkvi, u dužem redu, blisko jedan iza drugoga, stoji grupa građana, pa kad vernik dođe na red, pop kašikicom iz posude zahvati kockicu suvog hleba prelivenog vinom I spusti ga jezik vernika I sa tom istom kašikicom, pričesti ko zna koliko vernika. Oduvek sam smatrala da je tako izveden čin pričešća, nehigijenski a u uslovima pandemije I jako opasan jer stručnjaci su nam više puta ponavljali da virus može da uđe u naš organizam preko nosa, očiju I usta.
Razmišljam kako bih na sve ovo reagovala da sam zdravstveni radnik , pogotovu vrhunski stručnjak koji iz dana u dan pokušava da građanima objasni kako I zašto treba da se ponašaju na određeni način, koliko je virus opasan ali I da pomno prati stavove struke iz celog sveta. Ili, da sam zdravstveni radnik koji zajedno sa kolegama divovski se bori za život svakog zaraženog građanina, smeštenog u krevet . Eto, iako su obučeni I zaštićeni, ipak je preko 550 zdravstevnih radnika obolelo.

Verujem da bih bila duboko povređena stavom vrha pravoslavne crkve koji ne razume ili neće da razume stavove struke ali još više stavom predsednika države koji mesec dana često ponavlja da će izvršna vlast poštovati I primenjivati stručne stavove I predloge struke I sada odjednom, on želi da zamoli patrijarha da razume stavove struke.
Pokušavala sam da iznađem neko razumno objašnjenje za stavove predsednika Vučića I vrha crkve I vidim ga samo u jednom.

Šta god pričali, u ukupnom delovanju Vučića vidim da on u svojim aktivnosti zA vreme epidemije, vodi I izbornu kampanju I ako će će on kleknuti pred patrijarhom, svideće se to vernicima a oni su istovremeno I birači na izborima. Možda je to makijavelistički princip da cilj opravdava sredstvo ili, kleknuću i pred patrijarhom , samo da što više birača glasa za mene I moje.

S druge strane, crkva ima dugoročni cilj koji polako I neprimetno ostvaruje. Naime,u doba socijalizma, rad crkve nije bio zabranjen, ali je bio objektivno marginalizovan, odnosno ona nije bila faktor kome se priznaje bilo kakav društveni uticaj. Dođoše promene iz 2000 godine I tada je počela promena u položaju crkve. Naaime, novoizabrani predsednik savezne države, Koštunica još u vreme kada su trgovinski rafovi prazni, državni budžet prazan itd, odlazi sa svitom I ekipom RTS na Hilandar I mi gledaoci u dve emisije gledamo snimak te posete. Neku godinu kasnije, ministarka prosvete u vladi koju vodi Koštunica, svojim nalogom želi da iz nastavnih programa za osnovnu I srednju školu izbaci
lekcije o Darvinovoj teoriji evolucije.
Vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem odlučuje o nekim pitanjima od značaja za materijalni položaj crkve. Naime, sveštenici su ,pravno posmatrano, u radnom odnosu sa Crkvom kao poslodavcem što znači da bi se doprinos za njhovo penzijsko I invalidsko osiguranje morao da se obezbeđuje iz njihovog bruto ličnog dohotka I dohotka poslodavca. Međutim, po odluci Vlade Srbije taj doprinos se plaća iz budžeta republike ili praktično, svi poreski obveznici izvršavanjem svojih poreskih obaveza, učestvuju u obezbeđivanju penzijskog osigaranja sveštenika.
I još jedan apsurd. Građani, preduzetnici kao proizvođači I prodavci sveća su na svoj proizvod morali da plaćaju PDV uz zaprećene visoke sankcije za neizvršenje. Međutim, crkva je odlukom Vlade bila oslobođena plaćanja PDV na sveće, kalendare I druge prigodne materijale koje prodaje građanima ali ih nije prodavala jeftnije od iste robe koju su plasirali preduzetnici. Ne znam da li su I kave druge benefite dobijale crkve ili samo SPC.

Dolaskom na vlast, Vučić sve više razvija novu javno vidljivu praksu-često ide kod patrijarha na konsultacije o krupnim pitanjima od značaja za položaj Srbije a mi građani dobijamo štura saopštenja o tome. Tako se stvara atmosfera da SPC sve više jača svoju ulogu u odlučivanju o krupnim državnim pitanjima . Zbog toga, stav SPC o načinu proslave Uskrsa , vidim kao krunu tog I takvog uticaja Crkve na odlučivanje o krupnim društvenim pitanjima. Ne verujem da su uopšte razmišljali da tako izražavaju nepoverenje prema zdravstvenim radnicima niti su razmišljali da li će se I koliko vernika eventualno zaraziti ako prisustvuje liturgijama na tradicionalan način. Stvari su posmatrali samo iz jednog ugla-jačanja svoje političke pozicije u državi I društvu.

iznenadili su me I pojedini lideri opozicije sa čijim se političkim stavovima ne slažem iako nisam mislila da su glupi ili ostrašćeni. Naime, jedan od njih, veoma glasan u kritici svega što vlast radi, izjavio je da ako se građanima dozvoljava da ulaze u markete Lidla ili drugih trgovinskih lanaca, zašto im se ne dozvoli da idu na liturgiju jer je uskrs najveći pravoslavni praznik.. verujem da bi se I detetu predškolskog uzrasta moglo objasniti da građani odlaze kod Llidla da kupe hranu uz primenu svih poznatih mera od strane kupaca I trgovaca (maske, rukavice, rastojanje u redu od 2 m, ulazi jedan po jedan itd ) . Razumem da je upražnjavanje verskih običaja, duhovna potreba vernika ali čovek kao fizičko biće preživljava od hrane I vode koje kupi I konzumira.

Bilo bi logično očekivati da svako da pun doprinos borbi da se spreči širenje opakog virusa I da se spasi život svakog građanina, a da se različit politička gledanja I diskusije, ostave za vreme po zavrtšetku epidemije. Naravno, to ne isključuje mogućnost I potrebu da se pita izvršna vlast za mere koje ona preduzima I da se neki njeni potezi kritikuju ali ne zarad sticanja političkih poena, već da bi te mere bile efikasnije.

Nije sramno da ljudi osećaju strah od ove pošasti, nazvane corona virus 19.
Ako ovakvo stanje potraje, pitam se da li će kod mnogih ljudi izloženih dužem strahu,stresu ili besu zbog reči I mera koje su čuli, dovesti do pogoršanja njihovog postojećeg zdravstvenog stanja pa I smrti iako ih nije pohodio virus. Davno sam čitala, na primer, da duže izlaganje stresu može pogoršati stanje kod ljudi koji boluju od hipertenzije, štitne zlezde, dijabetesa..
Primera radi, ja već oko 40 godina bolujem od hipertenzije. Uredno uzimam terapiju, ne jedem slano, redovno merim pritisak, imam onaj nezgodni varijajući pritisak. Pre desetak godina, duže vremena sam se analizirala s željom da ustanovim zašto mi pritisak povremeno varira I ustanovila sam, pored ostalog, da kad povremeno gledam I slušam pojedine ili skoro sve političare, moj pritisak počne da raste.
Od tada, izbegavam da slušam i gledam političare. Nažalost, sada moram da ih slušam jer oni odlučuju u velikoj meri o mojoj kao I sudbini svih građana. Moj sin I ja se trudimo da striktno poštujemo sve preporuke I verujem da me virus neće zakačiti. Ali, ako ipak odem tamo gde svi konačno idu, verujem da će to biti iz ovih drugih razloga.
Evo o čemu se radi :

1.Najblaži oblik reči koji mene iritiraju a možda I neke druge građane jeste korišćenje stručnih izraza koji se mogu zameniti izrazima koje svi razumeju. Tako, jedna doktorka objašnjava odgovornost građana, pozivajući se na obezbeđenje javnog interesa I javnog zdravlja . Druga doktorka na pitanje o promeni protokola o postupku testiranja, kaže da se će na primarnom nivou raditi to I to a na tercijalnom nivou to I to.. Kad čuje ovakav odgovor, može da se deprimira I pomisli da je glup ne samo osoba sa 4 razreda osnovne škole već I građanin sa fakultetskim obrazovanjem , sem medicinskim.
Smatram da dr KOn najbolje od svih objašnjava tako da svako može da ga razume.

2.Od kako je počela epidemija, svakodnevno nam pričaju da je naša dužnost kao građana da izbegavamo socijalni kontakt, s tim što nisam čula da je iko objasnio šta pod tim podrazumeva.
Po mom shvatanju, građani treba da izbegavaju fizički kontakt a kad je on nužan, da bude na udaljenostiod 1.5 m do 2 m I tako su nedavno uspostavljeni redovi pored prodavnica I apoteka. Dobro je što je ukinut rad pijaca jer takav kontakt tamo nije moguće obezbediti.
Ne razumem Vučića, Brnabićku I one koji stalno govore:.sedite samo kod kuće I biće sve u redu. Zar oni stvarno misle da je najviše odgovoran građanin koji samo leži u svom krevetu ili sedi ispored svog TV aparata. Smatram da je u ovim uslovima, neke vrste kućnog zatvora, neophodno sačuvati I svoje mentalno zdravlje I ne prepuštati se crnim mislima.
Upravo sada, svako u okviru svojih mogućnosti, treba da uspostavi socijalne kontakte-da starog prijatelja sa kojim se nije čuo godinama, pozove telefonom ili mu pošalje mejl. Primera radi, pre dve večeri, padne mi na um stara prijateljica koju nisam čula više godina. Obradovala se pozivu. Pričale samo oko pola sata, nismo pričale o epidemiji ni o politici, pričale smo o promenama u našim porodicama. Ili, skvakodnevno se čujem telefonom sa rođakom koja je težak srčani bolesnik, znam da se brine iako ne kuka I uspevam da je povremeno nasmejem . Sin joj živi u drugom delu grada I povremeno donosi namirnice a ja je propitujem zašto nije kupila pasulja, sočiva itd. Mejlom se dopisujem takođe sa jednom starom prijateljicom.
Drugi sin mi živi u Londonu sa suprugom I kćerkicom starom oko 4,5 meseca. Sin mi svakodnevno šalje po nekoliko njenih fotki , ponekad se I preko video veze, vidimo. On je opčinjen kćerkicom a I ja, tako da su nam srca puna I uživam.
Naravno, može se ponovo čitati I neka dobra knjiga. Već godinama, svakodnevno slušam muziku, sada ne mogu ali bar prošetam yutube . U poslednje vreme me oduševljava jedan sivi papagaj iz Splita koga je vlasnik naučio da priča. Na mojoj kablovskoj TV povremeno pogledam emisiju -24 h kuhinja I emisuju o svetu životinja I tu mi garantovano neće iskočiti ni Vučić ni Brnabićka.
Nabacala sam neke konkretne aktivnosti samo sa idejom da svako pokuša da nađe nešto čime će se zanimati I tako će lakše prebroditi ovu tešku situaciju.

3.. Mene iritiraju bahatost I arogancija izraženi rečima I tonu Aleksandra Vučića I Vulina, ministra vojnog.
Volela bih da Vulin navede ime I prezime bar jednog građanina koji je očekivao ili tražio da privremena bolnica na sajmu bude kao hotel. Kaže da će biti postavljeno nekoliko TV aparata, bilijar I ne znam šta još da bi eto ljudi mogli da se zabavljaju..Nekoga je možda to interesovalo ali verujem da je većina bila zabrinuta zbog nepostojanja tuševa, WC-a I dr.Jer, mnogi su bili u toj najvećoj Sali na sajmu knjiga ili nekoj drugoj manifestaciji I znaju da to nedostaje. I kruži priča da su VUlin I njegov tim mislili da napolju stave nekoliko imrovizovanih zastora iznad koji se montira lonac sa toplom /hladnom vodom I onda pacijent povuče kanap I poteče voda. Da, takve improvizacije smo gledali o filmovima u kojima tako živi vojska na vojnoj vežbi u nekoj nedođiji. Vulin je pustio u etar snimak ogromne hale sa krevetima I komentarom da ovo nije hotel I neću mu to zaboraviti a bilo je dovoljno da kaže da će se narednih dana opremiti najnužnijim (tuševi I sl).
Verovatno je do Vučića stigla nečija primedba o jelovniku u toj privremenoj bolnici I on potraži na stolu papir iz koga pročita jelovnik za jučerašnji dan-za doručak pileće meso I 2 jaja a za ručak, pasulj sa kobasicom I onda na svoj uobičajeno nabusit način, kaže –pa šta fali ovim jelima.
Nagluva sam pa nisam razumela da li su pileće meso I jaja za doručak alternativa ili se dobijaju zajedno.
Volela bih da prof.Jorga stručnjak za ishranu, može da prokomentariše ovaj jelovnik.
Ne verujem da je iko od tamo smeštenih pacijenata tražio da jelovnik bude sličan skupštinskom jelovniku ili iz nekog drugog elitnog restorana.
U svakom slučaju, I Vulin I Vučić su mogli da kažu da je privremena bolnica brzo postavljena I da sigurno ima manjkavosti koje će se , u skladu sa mogućnostima, postepeno otklanjati.

4. Od kako je počela epidemija I sve više I sve duže nam predstavnici vlasti govore da smo mi građani odgovorni ako se epidemija razbukta. Evo I danas, Brnabićka na batajničkom aerodromu prilikom dočeka ruske humanitarne pomoći, održa nam predavanje o potrebi gvozdene discipline , prvi put je čujem da govori o licemerju građana koji su eto u toku dana nedisciplinovani a noću na prozorima I balkonima aplaudiraju lekarima, ne znam samo kako ona zna da su to isti građani.
Dosadile su mi reči Vučića, Brnabićke I njihovog tima koji neprekidno govore o potrebi odgovornosti I gvozdene discipline građane I da bez toga ne vredi sva ova humanitarna pomoć koju dobijamo I oprema koju kupujemo. Naravno, obavezni deo priče je da se oni brinu o nama, da svi rade danonoćno a mi eto tako.,
Kažu da onaj ko radi, taj I greši. Slažem se I ne mogu da prihvatim da u tom ogromnom broju ljudi koji rade na ovom zadatku- ljudi na graničnim prelazima, ljudi u zdravstvu, ljudi u ministarstvima… nijedan čovek nije nikada pogrešio , nijedna institucija nije malo zakasnila u izvršavanju nekog postavljenog zadatka,itd.
Naravno, ne mislim da je trebalo da nam svakodnevno pričaju o propustu svakog pojedinca I institucije ali očekivala sam da bar povremeno kažu da imaju teškoća u nekim segmentima, da ne izvršavaju uvek svi blagovremeno postavljene zadatke, da je ovo za njih novo I da u hodu moraju da stvaraju I menjaju neke procedure I sl. Verujem da bi većina građana to razumela.
Međutim , kako oni uporno govore isključivo o odgovornosti I nedisciplini građana I o svom nadčovečanskom naporu bez slabosti I neslažanjenja,. moram da podsetim da su se još 26, ili 28 februara smejali tom ” najsmešnijem virusu “ u istoriji I da su neke mere preduzeli sa velikim zakašnjenjem.
Navešću samo jedan primer. Prema objavljenim podacima, u poslednja 24 h (2.4 u 15 h-3.4. u 15 h), testirano je 748 lica. Ako se tako nastavi, biće potrebno više od 300 dana da se testiraju samo oni koji su ušli u zemlju a nisu testirani ili nije kontrolisano da se pridržavaju mera samoizolacije.
Kinezi napraviše I opremiše za 5 dana bolnicu sa 2.000 kreveta, a mi ne možemo ni za 14 dana, da osposobimo veći broj laboratorija. Naša vlast vidi samo jedno rešenje- ako virus bude agresivniji, sve građane prinudno zatvoriti u kuće, bolje rečeno samice I virus će morati da izumre.
Ako to urade, verovatno će se pozvati na Kineze. Nije isto. Poznato je da su kinezi tradicionalno disciplinovan narod ali ne zaboravljajmo I dobro organizovan narod. Čitala sam juče da su u jednom gradu u sastavu provincije yuhan, organizovali lokalne timove za jednu ili više zgrada , zavisno od broja stanovnika koji po telefonskom pozivu građana, donose tražene namirnice a naše volontersko rešenje ne daje baš velike rezultate. U jednoj opštini naručenu robu donosi robot. I ne želim više da čujem da ćemo uraditi kao Kinezi jer mi smo daleko iza njih po odgovornosti I efikasnosti svih.-građana, stručnjaka I organa vlasti.

Pre 2-3 dana, predsednik Vučić je u emisiji TV Prva, najavio mogućnost uvođenja policijskog časa svih 24 sati. Na pitanje novinarke Jovane Joksimović a kako tada obezbediti snabdevanje, kratko je odgovorio da ne zna, da će o tome misliti ako do toga dođe. To je ključni problem. Nije bitno da li će se takav policijski čas ako se uvede, uvesti samo u Beogradu I eventualno još nekim većim gradovima Ili u celoj državi. Bitno je da jedan čovek odlučuje o sudbini ogromnog broja ljudi. Ovo je jedan u nizu slučajeva kada Vučić za neuspeh, odgovornost prebacuje na građane. Slažem se da je veliki broj građana po ulicama ali je otvoreno pitanje da li je vlast blagovremeno preduzela neophodne mere da se taj broj smanji.
Evo o čemu se radi:

1.Iznenađuje me veliki broj naših građana koji se posle pojave epidemije vratio u zemlju. Neću da gubim vreme u diskusiji da li im je trebalo zabraniti ulazak ili ne. Ali, na osnovu objavljenih informacija, nemam utisak da je vlast preduzela sve što treba a to je:
-Svakog građanina koga pismenim rešenjem , sanitarna inspekcija šalje u samoizolaciju, inspekcija je trebalo da jednim letkom, kratko obavesti zašto je to neophodno, tj, zašto on može biti prenosilac virusa iako sam nema simptoma . U rešenju o samoizolaciji trebalo je da bude navedena I vrsta sankcije za nepoštovanje naloga. U medijima se poslednjih dana pojavljuju I informacije da su neki od takvih građana dobijali samo usmene naloge inspekcije. To otvara pitanje, da li je inspekcija stvarno dala takav nalog I šta je građaninu rekla.
_Prošlo je više dana od kako su pomenuti građani došli I onda se valjda čulo da su neki od njih otišli u kafane da se nađu sa drugovima I da je jedan organizovao čak žurku za sto ljudi.
Zašto policija nije već nakon 1-2 dana počela sa kontrolom tih putnika , koga ne nađe kod kuće, da ga opomene sa zahtevom da odmah ide kući pa ga ponovo prokontroliše nakon dan dva I ako I tada nije kod kuće, neka odmah krene sa procesuiranjem.

2.Stanujem u prometnoj ulici I od kako je uveden policijski čas, vidim da za to vreme, više putničkih automobila prolazi ulicom. I onda čujemo da je u subotu ili nedelju bilo veliko zagušenje na Gazeli jer je policija kontrolisala da li vozači imaju dozvolu za vožnju u to vreme I naravno, otkriven je veći broj slučajeva. Opet se kasni. Od dana uvođenja policijskog časa, policija je trebalo da obilazi sve delove grada I da svakog jutra informiše o broju građana koji su prekršili propis o zabrani kretanja I kakva će im kazna biti predložena. Tada bi nesavesni ljudi uvideli da policija nije uspavana.

3.Mnogi ljudi širom sveta, ne samo kod nas, u panici stvaraju rezerve svega što nađu u prodavnici, čak za godinu dana. U prodavniama se stvaraju redovi I nepotrebne gužve.
Ljudi trče iz jedne u drugu prodavnicu . Broj I raspored prodavnica u pojedinim delovima grada je veoma različit, Tako, nadam se da ne grešim u mišljenju da su ulice Cara Dušana I Ugrinovačka najduže u Zemunu I idu paralelno. Tu se nalaze po jedan omanji Belezov I Amanova market I možda 2-3 male prodavnice u stambenim zgradama. Ako se uzmu u obzir I poprečne ulice, tu živi veliki broj ljudi.
Zašto se nije obezbedilo da se u delovima grada u kojima je manji broj marketa, otvore neke privremene prodavnice , u kojima bi se prodavala isključivo industrijski upakovana roba, zbog sanitarnih razloga. Tako bi se smanjile gužve u prodavnicama I nepotrebni izlasci ljudi po više puta.
Ako su brašno I ulje najtraženiji artikli , mogli su se prodavati na tim privremenim tezgama.
Ovo je jeste teška situacija I cilj je da ljudi što manje izlaze iz svojih kuća I dolaze u kontakt sa drugim ljudima.

4. Skoro pola meseca nam preko medija kažu da treba da nosimo maske, ljudi jure od jedne do druge apoteke , naša vlast ponavlja da je naručila milione maski koje samo što nisu stigle I hvale se da su jednoj vrsti limitirali cenu.
Bila bih sprema da se kladim da većina građana sem lekara, ne može tačno da kaže kada maska mora I kada je poželjno da se nosi I koja vrsta.
U Blicu ili Večernjim novostima on line, pre 2-3 dana pročitala sam pismo jednog našeg građanina koji živi u Pekingu u kome piše da je određena kineska institucija objavila uputstvo dostupno svakom građaninu I on je poslao prevod tog uputstva u kome se kratko I jasno kaže kada masku nositi I kada ne I koja vrsta maske se koristi I za koje potrebe.

5. Ne podržavam uvođenje policijskog časa od 24 h. Možda bi to rešilo jedan problem ali izazvalo ko zna koliko drugih problema.
Možda bi došlo do porasta porodičnog nasilja. Znamo od ranije da su pojedinci koji su se “otkačili “, ničim izazvani, ubijali susede, prolaznike. Moguće da bi kućni zatvor što to faktički jeste policijski čas od 24 h,doneo ko zn koliko tskvih slučajeva. Čini mi se da se problem psihičkog stanja ljudi polako uviđa pa se otvaraju psihiatrijska/psihološka savetovališta bez neposrednog kontakta.
Ili, možda bi ljudi koji se nisu snabdeli potrebnom količinom hrane, krenuli da obijaju prodavnice. Još je teža situacija teških hroničnih bolesnika koji eventualno ostanu bez leka koji im život znači.
Italija je uvela takav policijski čas I da li je rešila problem ?
Šta treba činiti:
-Pojačati kontrolu pridržavanja mera samoizolacije I kretanja za vreme policijskog sata. Sve građane koji to prekrše, po hitnom postupku, kazniti I svakodnevno objavljivati I više puta ponavljati podatak o broju kažnjenih prethodnog dana. Tako bi mnogi shvatili da su sudovi ovaj put znatno efikasniji I da se neće dozvoliti produžavanje postupka kao onom seksualnom predatoru Juti.
-Dugo je pravljena greška što je akcenat stavljen na stara lica tako da su verovatno mnogi mlađi mislili da su oni sigurni.
Svakodnevno objavljivati podatak o broju zaraženih, lakše I teže obolelih I umrlih, po starosnoj dobi I taj podatak ponavljati više puta dnevno preko svih medija tako da svi shvate da niko nije nedodirljiv od virusa.
-Ako se I dalje bude pojavljivao problem redova ispred prodavnica, postići dogovor makar sa velikim trgovinskim lancima da ispred svojih objekata, gde god je to moguće, naprave improvizovani prodajni prostor sa najtraženijom industrijski upakovanom robom .
To se može učiniti brzo I bez većih materijalnih ulaganja-pult sa kasom I kasirkom I pozadi, 1 radnik koji po zahtevu kupca, sa police dodaje traženu robu.

6. Veoma je važno da verujemo lekarima I da poštujemo njihove preporuke.
Ali, I oni treba da poštuju nas građane. Ima među nama neozbiljnih, neodgovornih , sklerotičnih I ne znam kakvih sve ne drugih, ali verujem da većina nije takva.
Na neka pitanja ne treba da daju neodređene odgovore pa građani koji pažljivo slušaju, mogu posumnjati da nešto kriju.
Tako, na pitanje novinara o kvalitetu testova, dali su neodređen odgovor. Trebalo je da kažu da lekari u svetu imaju različita mišljenja o tome ali da mi koristimo ono što možemo da nabavimo. Ja sam, na primer, danas na yuotube slušala mišljenje jednog nemačkog kliničara koji osporava te testove I kaže da ako u test uđe najmanji molekul, test može dati pogrešan rezultat.
Na dosadašnjim konferencijama za medije, novinari su više puta postavljali pitanja koja nisu stvar zdravstvene struke, I onda se dr Kon I njegove koleginice zgledaju ko će da odgovori pa neko kaže, ne znamo za to, a trebalo je samo da kažu da će pitanje proslediti ministru za rad ili drugom nadležnom.
Pitanja nisu neumesna ali nisu za lekare. Treba I njih I nas rasteretiti I možda pri vladi otvoriti neki telefon ili sajt, na kome bi novinari mogli da postavljaju pitanja koja nisu stvar zdravstvene struke.

7.Od kako je epidemija počela, građani su dovedeni u totalno pasivnu poziciju, samo im se govori da ne izlaze iz kuća I da poštujju lekare I propisane mere.
Ako se izuzmu mere koje predlažu lekari što jeste samo stvar struke, sve ostale mere donose organi vlasti. Ma koliko god bili pametni I opredeljeni da donesu prave mere, niko od njih nije jedino pametan ili najpametniji. . Neki od njih , od ranije žive u nekom svom svetu, hrane se u skupštinskom restoranu za dž itd, Smeta mi taj pristup kao oni su tu da pomognu građanima, da brane naše živote itd.
Smatram da građane treba staviti u aktivnu poziciju u tom smislu da im treba dati mogućnost da nešto predlože. Neka se otvore telefoni I sajtovi za lokalni I nacionalni nivo. Ne mislim da građani treba da špijuniraju komšije I da budu doušnici ali mogu možda dati korisnu ideju kako se neki problem može rešiti u njihovoj ulici, naselju ili celoj opštini.
Drugi telefon I sajt bi bio na nacionalnom nivou za predloge na tom nivou. Ne mislim da bi građani predlagali nešto senzacionalno ali moguće je da bi neka naizgled sitna mera, dosta značila. To je, na primer, rešenje koje nam je javio naš čovek iz Ppekinga o upotrebi maski.
Pišem ovo svesna da se ništa neće promeniti jer da bi se promenilo, neopdno je da ljudi iz vrha vlasti promene svoju svest I da shvate da oni služe građanima I da nisu tu da nam pomažu kako to stalno ističu.

Svakodnevno se održavaju konferencije za medije na kojima se iznosi niz starističkih I drugih podataka. To čine I mediji koristeći podatke sa ovih konferencija ali I iz svojih izvora.
To postaje zamorno a ponekad I zbunjujuće. Evo na šta mislim:

1.Jedno vreme je predsednik Vučić (AV) držao konferencije za novinare svakodnevno , sada je proredio, nadam se da će se pojavljivati još ređe. Treba izdržati 45-50 minuta njegovog monologa u kojima je više puta ponavljao kako smo mi nabavili mnogo više neophodne opreme I uradili mnogo više nego mnogo razvijene zemlje Evrope pa I sveta . Prvo ne znam da li su ti podaci tačni I drugo, što bi mene sada interesovalo koliko je uložila, na primer, Nemačka ili Francuska. Shvatam takve njegove izjave kao već prepoznatljiv manir da kad kaže mi, misli ja, ja, ja,, stvarno postaje dosadno.

2.Neki ljudi izgleda obožavaju statistiku pa traže da uvodničari na konferencijama za medije kažu koliko je trenutno zaraženih, bolesnih I umrlih u % od broja stanovnika u našoj zemlji I u drugim zemljama. Opet nepotpuno I nepotrebno.
Nadam se da u državi Mongolija neće biti ni zaraženih ni obolelih pa ako se to desi, ispašće da je to jedna od retkih zemalja u svetu koja je bila pošteđena ove pošasti pa možda I blagovremeno preduzela sve mere.
Međutim, Mongolija spada u red najnenaseljenih zemalja u svetu. S druge strane, recimo, u Njujorku u svakoj zgradurini pod oblacima živi verovatno znatno veći broj ljudi nego na 100 ili više km u Mongoliji.
Naravno, pored ovih podataka, za ozbiljniju analizu moraju se uzeti u obzir I starosna struktura I niz drugih elemenata.

3. Najavljuju nam da je realno očekivati da u naredne 2 nedelje dođe do porasta broja zaraženih a neko kaže obolelih pa I umrlih I traži se od građana gvozdne disciplina. Tako izrečene najave, mogu građane, nadam se ne mnoge da zbune pa I uznemire.
Pre svega, najavljen je veći broj ljudi koji će biti testirani pa je valjda logično da će se otkriti I veći broj zaraženih koji do trenutka testiranja nisu imali izražene simptome zaraženosti. Dalje, žao mi je ogromnog broja policajaca koji su po radnom zadatku pretvoreni u lovce na nesavesne ljude pa kad se testira I veći broj tako ulovljenih ljudi, verovatno će I među njima biti zaraženih.
Veoma prosto, ako se dnevno testira 100 ljudi a zatim ,narednih dana, po 1000 ljudi dnevno, logično mi je da će broj otkrivenih zaraženihm biti veoma različit.
Dakle, jeste važno da se što pre otkriju do sada zaraženi I da prođu kroz odgovarajuću proceduru, zbog eventualno njihovog lečenja a I da ne bi zarazu prenosili na druge.
Smatram da većina stanovnika čini drugu grupu, to je grupa zdravih I za njih posebno važi da primene sve mere ili gvozdenu disciplinu kako rekoše. To nisu samo građani stariji od 65 godina već ljudi svih starosnih dobi. Gvozdenom samo disciplinom I merama društva treba obezbediti da u tom stanovništv bude što manje zaraženih.

4.Umesto bavljenja statistikom, smatram da bi bilo bolje da mediji afirmišu akcije solidarnosti , svaka je dobrodošla I može uticati na druge. Evo nekoliko primera:
-Ana Ivanović, bivša teniserka, donirala je 30 respiratora I svojim vezama obezbedila još , čini mi se , 20.
Novak Đoković I njegova supruga Jelena preko Novakove fondacije izdvojili su milion evra ali ne daju pare državi, već svojim vezama I vezama njegovog strica nastoje da kupe danas najtraženiju robu u svetu-respiratore I drugu opremu.
Akcija za svaku pohvalu koja će možda podstaći druge naše imućnije ljude da nešto konkretno učine.
-Gledala sam TV prilog iz jedne višespratnice u Beogardu, gde mlad čovek priča kako su se mlađi ljudi iz zgrade organizoivali-jedni dezinfikuju zajednički prostor u zgradi, drugi idu u kupovinu za potrebe starijih komšija, I dr.
-Za pohvalu je I odluka jednog od taksi udruženja u Beogradu da sa 200 vozila, besplatno voze zdravstvene ardnike na posao I sa posla.

Prošlo je 19 dana od zvaničnog početka epidemije korona virusa .Čini mi se za tren a opet kao da to traje mesecima, s obzirom na brojna dešavanja iz sata u sat, iz dana u dan. Proteklih dana bili smo izloženi poplavi preporuka građanima šta da rade, informacija šta radi vlast I zdravstveni sistem, šta se dešava u svetu. U toj poplavi reči kao da dominiraju reči o odgovornosti građana pa sam od sinoć počela da razmišljam da li su građani stvarno glavni ili jedini odgovorni za širenje epidemije, za sada, na svu sreću blago ali ipak širenje. Evo kako ja to vidim u ovom trenutku:

1.Poznato je da mi nismo disciplinovan narod. Nije u pitanju samo izbegavanje plaćanja poreskih obaveza I komunalnih usluga, već i u mnogim drugim oblastima. Setimo se samo deponija na obalama mnogih reka. To ipak ne znači da je većina građana, nedisciplinovana.
Ovaj put je ispalo da su mnogi nedisciplinovani I vlast se posebno obrušila na građane starije od 65 godina.- Predsednik Vučić (AV) u svojim prvim obraćanjia, kumi I moli starije da ne izlaze a njihovu decu I unuke da ne posećuju svoje starije , eto, mi brinemo o vama, vi ste podigli ovu zemlju..i doživela sam takvo obraćanje kao populističko I u cilju pribavljanja poena pred izbore.
“Prošetam “ internetom I saznam od doktora iz Novog Sada, prof. Sevića koji mirno, bez patetike, reče da iskustva pokazuju da ljudi koji boluju od neke od poznatih 4 bolesti , lakši su plen za viruse I da je to I stav SZO.Naravno, mnogi stariji građani boluju od nekih od tih bolesti.
Uverena sam da je odmah tako objašnjeno umesto ispoljene patetike, da bi veliki broj starijih osoba , takvu preporuku poštovao. Zbog toga, smatram da je izvršna vlast odgovornija što veliki broj starijih građana nije poštovao preporuku.
U nedelju, 22.o.m. bio je lep sunčan dan I mnogi su roditelju izveli svoje klince u obližnji park. I onda se na njih sručila kritika kako su neodgovorni. Uverena sam da je od početka, saopštavano I više puta ponavljano da prema dosadašnjim saznanjima, deca ne obolevaju, ali mogu da budu prenosici zaraze,da bi većina roditelja ostala sa decom kod kuće.
Na to se nadovezuje I niz drugih nedovoljno promišljenih poteza. Tako, predsednica Vlade, Ana Brnabić (AB) moli penzionere da ne izlaze iz kuća, volonteri će im donositi sve što im je potrebno. Dobra ideja ali trebalo je saopštiti tek kad se praktično razradi ovaj postupak. Pokazalo se, na primer, da mnogi penzioneri nemaju rezerve hrane ali ni keša kod kuće, pa kako platiti volontera koji donese naručenu robu. Verovatno su se pokazala I neka druga zagušenja, jer od juče ili preključe, MUP je objavio svoje telefone po opštinama preko kojih građani mogu da naručuju hranu, lekove..
Smatram da neku meru treba osmisliti do kraja , a naročito način realizacije pa tek onda saopštavati. U velikom broju slučajeva, tako se nije radilo, već odluči se, pa kad zašripi primena, okrivljuju se građani ili se bez obrazloženja menja odluka.
Više puta sam slušala izlaganja direktora Infektivne klinike u Beogradu. Govori jasno, kratko I da ga svako razume. Na neka od postavljenih novinarskih pitanja, odgovarao je ovako. Recimo, za sada nemamo obolele dece ali se pripremamo kao da će ih biti , te pripreme se ne mogu ostvariti za dan. Ili, računamo na to da će biti potreban broj laboratoijskih analiza koje postojeći kapaciteti Instituta Batut neće moći da obavi. Te pripreme se ne mogu obaviti za dan dva , uradićemo te pripreme u nadi da neće biti potrebno,. Verujem ovom lekaru I svim drugim lekarima koji slično rade.

.2. Izvršna vlast je odgovorna što je donosila više konkretnih mera pa ih nakon 2-3 dana menjala bez obrazloženja I samo izazivala nepoverenje građana. U ovom smislu, bila je zbunjujuća sledeća odluka.
Prvo nam je rečeno da se virus najčešće širi kapljičnom infekcijom pa je zbog toga dobro da udaljenost između ljudi bude najmanje 1 m, neko je rekao 1,5 , a kasnije čak 2 m. OK.
Povezano s prethodnim , usledila je odluka izvršne vlasti da je dozvoljeno okupljanje u zatvorenom prostoru do 10O ljudi , kasnije spušteno na 5o a najnovije je valjda 5 . Slušajući tu odluku, pitala sam se šta to znači, zašto nije opasno biti u prostoru do 100 ljudi I posebno, zašto nije opasno biti na otvorenom prostoru, kad sam više puta videla u TV prenosima da posmatrači fudbalske, košarkaške ili bilo koje druge sportske manifestacije, sede jedno pored drugoga, rame uz rame, kad njihov tim da gol, grle se I ljube,,itd.

3. Poslednjih dana smo saznali da kako se pandemija razbuktava, da je sve teže naći testove I respiratore pa I maske I da im cena znatno raste. Ne vredi raspravljati o tome da li su prodavci nesavesni, da hoće samo da zarade I sl. ali je činjenica da kad je na tržištu potražnja nekih roba veća od ponude, cena skače.
Kako se kod nas ponaša izvršna vlast. Pre izvesnog vremena, na konferenciji uživo, AB na pitanje novinara koliko imamo respiratora, odgovara da je taj podatak svugde u svetu državna tajna. OVo je izjava za RiplijA. Mogla je samo reći da trenutno ne zna taj podatak I da će u toku dana , javnost biti obaveštena. Ovako,ona je odgovorna za obmanjivanje građana.
Zašto nije mogla da kaže da se postojeći respiratori koriste za teške bolesnike koji boluju od drugih bolesti. Nismo očekivali ovakav razvoj epidemije I sada pokušavamo da nabavimo što više.
Slično je bilo I sa testovima. Kakvog li je tu bilo uvrtanja o procedurama. Ko je pratio informacije iz sveta, mogao je da čuje izjavu sekretara SZO da treba testirati što više ili sve. Slično su postupili Kina I Južna Koreja I postigli uspeh.
Bilo bi pošteno I odgovorno da su priznali da nisu očekivali ovakav razvoj epidemije I da sada pokušavaju da nabave što više. Umesto toga,obmanjuju nas., pričaju nam priče, I često nas uveravaju kako svi rade danonoćno I sl. Naravno, da sve institucije treba da rade danonoćno što ne znači da AB ili bilo koji drugi pojedinac nekoliko uzastopnih dana radi svih 24 h, jer fizički to ne mogu da izdrže. Uostalom, mene ne interesuje koliko ko radi, interesuje me rezultat .

4. Sve više imam utisak da ljudi iz vrha izvršne vlasti, ne poštuju građane I da od građana, očekuju samo slepu poslušnost. Evo primera:
-Povodom opremanja hala sajma, izgleda da su reagovali građani, ne znam koliko ali čuh nabusit odgovor ministra Vulina, da to nije hotel a danas, savetnica AV za medije Vasiljević, reče da neko neće moći da manikira nokte.
Vulin je potrčao da pokaže kako vojska kojom on komanduje, savršeno obavlja povereni zadatak, pa je odobrio da u etar ode slika gomile kreveta, uredno poređanih jedne pored drugih. Za mene, bila je to šokantna slika., Trebalo je da uz te slike, samo da neko kaže da će hale biti opremljene svim neophodnim, na primer, tuševima, više Tv aparata, priključcima za internet, nekoliko stolova za šah, I dr.
Iz odgovora Vulina I Vasiljevićke,mogu da pretpostavim da svi koji tu budu smešteni, ima samo da leže kao nepokretne osobe I da zure u plafon,ko zna koliko dana. Danas se Vulin umekšao, ali kasno, uvredio je nas građane .
-Slično je bilo sa ljudima smeštenim u karantin blizu Subotice kada je ministrstvo odbrane reklo da je tamo sve u redu ali ipak su ih premestili u objekt vojne gimnazije I prema izjavi jednog građanina, tu su uslovi mnogo bolji s tim što I on nije očekivao komfor hotela.
-Zar AV nema važnijeg posla nego da odobrava izvođenje kuca u šetnju jednom dnevno pa onda popušta I dozvoljava 2 x dnevno. Zašto preporuku nisu dali oni koji se bave psima ?
-Kad je AV saopštio da je dozvolio (dozvolili ) penzionerima da idu u market od , čini mi se, 3 do 7 h ,jer je hteo da ih odvrati da idu u market, pokazao je koliko ne poznaje niti poštuje ljude. Moguće je da pojedini penzioneri odlaze u market da se prošetaju ali, uverena sam da većina odlazi da bi kupili ono što im je neophodno I jer nemaju nikoga ko bi im to uradio. Promenio je vreme odlaska penzionera u market, ne znam zašto sem možda da može da se igra bespomoćnim ljudima, kako mu se ćefne a uvek može gore.

5.Kad god se na konferenciji za medije, AV,pojavi sa lekarima koji stoje njemu iza leđa ili pored njega, imam utisak da su oni njegov dekor I da je njihov zadatak da mu oni glasno potvrde da je on stručnjak I za zdravstvo. Više puta sam ga čula kao se obraća nekom nevidljivom za kameru rečima, nisam za ovo NAJSTRUČNIJI, I taj nevidljivi valjda potvrđuje da nije pogrešio.
AV je pravnik ali se pravom nije bavio . Ipak, pretpostavljavam da zna da svaki pravnik nije stručan za sve oblasti prava, neko je krivičar, drugi stručnjak za obligaciono pravo, itd.
Svaki građanin zavisno od svog interesovanja I mogućnosti, ima izvesno medicinsko znanje ali daleko je to od toga šta su specijalisti. Evo, sada u ovoj epidemiji, videli smo veći broj lekara specijalista a AV se ponaša kao da je maltene specijalista iz svih tih grana medicine.

6. Na jedno pitanje, verovatno nikada nećemo dobiti pravi odgovor. Naime, mi građani smo pratili dešavanja u Kini preko medija I verovatno su mnogi pomisliti, daleko je Kina. Ali, da li su zdravstveni radnici mogli isto tako da razmišljaju ili je neko odavde , trebalo već negde krajem januara ili početkom februara da nazove naše prijatelje u Kini I da traži savet da li mi treba da što pre preduzmemo I koje mere.
Možda je tako pomislio I neki naš vrsni lekar ali nije on mogao da zove ali je možda zvao ministra zdravlja I ovaj mu rekao, nema potrebe, daleko je Kina. Neću da optužujem dr. Lončara niti bilo koga drugoga iz izvršne vlasti jer ne znam situaciju ali verujem da smo u pomenuto vreme konsultovali kineske stručnjake , da bi danas kod nas situacija bila lakša i izvesnija.
U svakom slučaju, još krajem februara , u vrhu vlasti ovo nije ozbiljna tema, već tema za smejanje. Ko nije video, neka potraži na portalu N 1 pod 28.2.o.g. link na kome dr. Nestorović pravi viceve ( ovo je najsmešniji virus u istoriji ) a Iza njegovoh leđa se AV smejulji.

7. Sinoć je u Zemun polju, neki mlad čovek sa svog balkona ispalio oko 30 metaka iz automatske puške. Ne znam šta je tom čoveku ali mora se računati da će ako ova pandemija potraje, sve veći broj ljudi psihički pući. Dosta je ljudi koji su opravdano ili neopravdano nezadovoljni svojim položajem-nemaju posla ili rade na crno za crkavicu I td. Situacija u kojoj smo, pogodno je tle za psihičko pucanje još većeg broja ljudi. Lako je reći da se obrate stručnjacima za pomoć kad znamo da mnogi neće takvu pomoć, pravdajući se da nisu ludi.
Ne znam kako ovaj problem rešiti a jedno se može postići a to je da svi predstavnici vlasti pa I zdravstva kada govore za medije, vode računa šta I kako kažu. Jer, I oni mogu da iritiraju I da podstaknu labilne ljude na neki ekces.
Mene, na primer, neki ljudi nerviraju, ponekad ih slušam jer očekujem nove mere ali dok govore, rado bih da opsujem Retko to činim jer odmah me pogledaju moje kuce iznenađeno.Nije uobičajeno da povisim ton niti da koristim njima nepoznate reči.

8. Zakjlučci:
-Ako je u početku bilo problema u informisanju, sada ni jedan građanin ne može da kaže da ne zna šta mora, može ili ne sme da čini.
-Smatram da svi treba da verujemo lekarima I striktno primenjujemo njihove savete. Ko tako ne postupa, ne radi samo protiv sebe već I protiv svojih bližnjih, komšija I u krajnjoj liniji, svih građana.
-Ja našoj izvršnoj vlasti ne verujem ali ću poštovati propise I mere koje donose.
– Građani koji ne poštuju propisane mere, treba da budu kažnjeni , naročito oni koji su dobili rešenje o izolaciji ili karantinu I to prekrše.

Smatram da bi bi bilo pravedno da kad prođe ova pandemija korone virusa, svet se javno zahvali Kini bilo dodelom Nobelove nagrade, bilo deklaracijom Skupštine UN ili na neki treći način. Nepotrebno je meriti ko je zaslužniji-zdravstveni radnici, vlast ili građani. Evo zbog čega:

1.Kad su počele da stižu informacije o pojavi ove pošasti u Kini, verovatno su mnogi na zapadu pa I kod nas u Srbiji, pomislili daleka je Kina, neće to do nas. Čak I kad su počele da stižu informacije o broju zaraženih I umrlih, nismo se uozbiljili.
Tek kad se virus silovito pojavio u evropi, počinjemo da se uozbiljujemo. Zaprepšćeni smo brzinom porasta zaraženih pa I umrlih prvo u Italiji pa zatim u Španiji I sada vidimo da nema evropske zemlje u kojoj virus ne počinje da deluje, javlja se I u drugim delovima sveta .
Ako je za kratko vreme na severu Italije umrlo čak 3.000 građana, možemo se zapitati koliko je zaraženih I umrlih moglo biti u Kini, zemlji sa oko 1,4 milijardi stanovnika, sa prvim žarištem u centralnoj Kini, Mislim na grad Yuhan sa oko 5 miliona stanovnika, glavnom gradu provincije Hubei sa preko 5o miliona stanovnika. Odatle je virus mogao da napadne ostali deo države ali nije, zahvaljujući preduzetim merama.

2.Kažu da se prvi zaraženi pojavio u Kini u decembru mesecu prošle godine I da nije odmah prepoznat I zbog toga nisu odmah preduzete sve neophodne mere ali kad je prepoznat, preduzete su sveobuhvatne mere.
Pre svega, lavovsku borbu su preduzeli zdravstveni radnici. Njihov zdravstveni sistem se nije raspao kao u Italiji.
Vlast nije mogla od drugih da kopira mere kao što to danas mogu evropske zemlje.
Tokom 2003 godine vladala je epidemija sarsa, što je jedan tip iz porodice korona virusa. Čitam da je sars karakterističan po relativno malom broju zaraženih i visokom % smrtnosti a sadašnji soj virusa pokazuje visok stepen zaraženosti sa relativno manjim brojem umrlih , širi se brzinom munje iz zemlje u zemlju. Prema tome, I mere koje se preduzimaju, moraju biti delimično različite. Drugim rečima, Kina nije mogla da se ugleda na druge, morala je sama da smišlja I sprovodi mere.

3. Još ranije sam čula da su Kinezi disciplinovani ljudi. Verujem da je ta disciplina znatno pomoga da se epidemija nije proširila na celui zemlju, sa mnogo većim brojem zaraženih I umrlih.
Nažalost, veliki broj naših građana je nedisciplinovan. Tako, veliki broj naših ljudi koji žive I rade u evropskim zemljama, došli su ovde I svi koji su dolazili sa žarišnog područja, dobili su na granici pismeni nalog da idu u samoizolaciju na 14 dana I neki su, umesto toga, otišli sa društvom u kafanu. I sada, ogroman broj policajaca, na više načina proverava da li poštuju mere samoizolacije I već je podnet izvetan broj krivičnih prijava.
Ne sporim nikome pravo da odlučuje o svom životu pa I da se ubije ali nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ugrožava tuđe živote. Naime, svako je mogao preko medija da sazna da period inkubacije može u proseku da traje 14 dana i da za to vreme, zaraženi ne oseća simptome ali, nažalost, može da zarazi veliki broj ljudi sa kojima bude u kontaktu u tom periodu , pa ti kontaktirani, takođe, ne znajući da su zaraženi, mogu da zaraze druge I tako nema kraja.
Uzimam ova slučaj kao primer, čestitajući kineskom narodu na disciplini.

4. Predsednik Vučić često izražava divljenje prema kineskom narodu I njihovom predsedniku. Ako je to iskreno, zašto se od njih ne uzme “recept “ za uspešno rukovođenje u svim oblastima javnog sektora. Kod nas je glavna ili jedina referenca za rukovodeća mesta članstvo u vladjućoj partiji a stručnost, iskustvo I potrebne veštine su sporedni ili se uopšte ne traže.
Koliko ja shvatam prilike u Kini, tamo je na vlasti jedna partija I logično je da su njeni kadrovi na rukovodećim mestima u javnom sektoru. Međutim, njihove kompanije u javnom sektoru postižu fantastične rezultate, videli smo snimke komlikovanih dugih mostova I niz drugih rezultata.
Kada je na početku epidemije objavljeno da će u jednom gradu za pet dana napraviti privremenu bolnicu, mnogi su se šalili da se Kinezi prave važni jer su smatrali da je to nemoguće.I Kinezi objaviše video link gradilišta koji je mogao da vidi svaki građanin ove planete I koji pokazuje dolazak bagera na gradilište, rad bagera I td I na kraju, bolnicu kompletno opremljenu. Ubrzo su izgradili čini mi se, još 20 takvih bolnica.
Rekla bih da tako mogu da urade samo Kinezi I da nije primarno vlasništvo nad kompanijom već kvalitet menadžmenta, organizacija posla I dr,.

5.Kad je počela epidemija u Kini ili posle, ne sećam se da je bilo ko iz sveta ponudio Kini pomoć. Nije bitno da li je takva pomoć Kini bila neophodna ili ne ali je bitna međunarodna solidarnost.
Međutim, kada je epidemija u Kini počela da jenjava, videli smo na talijanskom aerodromu avion kojim je iz Kine stigla pomoć u opremi u težini od 31 tone. I Ono što se ne može novcem meriti, došla je I grupa lekara koji su kroz ovaj pakao prošli s željom da pomognu talijanskim kolegama.

6. Znamo da je Kina velika zemlja po broju stanovnika, po veličini teritorije, po ogromnom porastu bruto nacionalnog dohotka iz godine u godinu, počev negde od 1978 godine. Ali, u ovoj pošasti koja je izgleda kod njih pri kraju, pokazali su da su veliki I u mnogo čemu drugom I zbog toga, zaslužuju da im ceo svet oda priznanje.

7.Smatram da je nama, građanima Srbije čast što smo prijatelji sa tako velikim narodom. Ne znam čime smo to zaslužili.

Situacija u pogledu epidemije korone virusa menja se iz dana u dan tako da bi bilo neozbiljno iznositi čvrste zaključke. U pogledu dosadašnjih događanja, moji utisci su sledeći:
1. S obzirom da bolujem od hiertenzije, izbegavam da neposredno slušam predsednika Vučića (AV), već samo po potrebi naknadno pročitam šta je izjavio o nekom pitanju. Zbog toga možda grešim u utisku da se po prvi put poziva na stavove struke.
On je više puta izjavljivao da je o nekom pitanju odlučio sam ili zajedno sa predsednicom vlade Anom Brnabić (AB), na primer, kada su razmatrali alternative za povećanje penzija.
Uglavnom, svidela mi se izjava da će vlast donositi odluke na osnovu stavova struke. Međutim, kako su dani prolazili , jačalo je moje nepoverenje u tu struku.
Pre svega, AV je utrošio nepotrebno puno reči u hvaljenje ljudi koji stoje iza njegovih leđa, kao vrhunske stručnjake. Da li neko sumnja u njihovu stručnost?
Nažalost, naredni dani su pokazali da ima osnova za takvu sumnju. Nije potrebno da prepričavam skandalozno ponašanje Vučićevog “vrhunskog “stručnjaka koji se šali o ozbiljnim stvarima.
Građani I mediji su danima pitali zašto je dozvoljeno da u zatvorenom prostoru bude do 100 ljudi a na otvorenom nema ograničenja, pa je ispalo da su navijači na utakmici na stadionu, bezbedni. Međutim, jedan naš lekar je na svom tvit nalogu (pročitala sam u nekim novinama on line) izjavio da oboleli može preneti na zdravog čoveka virus ako je udaljenost između njih do jedan metar (kijanje, kašljanje ) pa je logično da se zaraza tako može preneti I sa jednog na drugog posmatrača utakmice koji sede rame uz rame. I eto, krajem nedelje usledila je zabrana svih utakmica I drugih okupljanja na otvorenom. Kasnije sam saznala da je stav svetske zdravstvene organizacije da udaljenost u pravoj liniji bude bar 1 m. Kako to ne znaju Vučićevi vrhunski stručnjaci ?
Veliki broj zabrinutih roditelja je tražio da se zatvore vrtići, škole I fakulteti što su tzv, vrhunski stručnjaci uporno odbijali, neki sa kategoričnom tvrdnjom da mala deca I mladi ne obolevaju s tim što su se neki pozvali na iskustva iz Kine. Ako su se pri tom oslanjali na izveštaje medija dostupne svim građanima, onda sumnjam da su imali prave informacije jer verujem da u vreme lavovske borbe protiv epidemije, kinezi nisu imali ni vremena ni potrebe da objavljuju statističke podatke o starosnoj strukturi.
No, nisu svi lekari slični Vučićevim. Meni se, na primer, svideo prof.Sević iz KBC Vojvodine koji je vrlo jasno I precizno govorio o ovim problemima, pored ostalog, izneo je I statistički podatak o broju obolelih do 9 godina starosti. Na svu sreću, taj broj je mali ali ipak mogu da obole. Njegove izjave mogu se čuti na Youtube, u emisiji RTS ordinacija. Od ranije mi se sviđa I dr. Grujičić.
Prof.Stević I Grujičić govore jasno, korektno I sa osmehom u oku i na usnama I ulivaju mi poverenje. Međutim, Vučićevi vrhunski stručnjaci koji mu stoje iza leđa ili govore , deluju kao ljudi kojima je neophodna samoizolacija jer deluju umorno I kao da su tu nevoljno.

2. Mere koje je ovih dana, Vlada donela, naizgled su sve dobre I korisne. Međutim, stičem utisak da su neke mere izrečene brzopleto, rukovodeći se samo jednim ciljem I bez sagledavanja eventualno negativnih posledica I teškoća za građane. Evo dva primera.
-Moja rođaka, starija od 65 godina, težak je srčani bolesnik. Od pre 3 godine, posle smrti supruga, živi sama. Kešom plaća samo na pijaci a u marketu karticom. Pre 2-3 dana, trkne u market koji joj je preko puta kuće kad tamo, ne primaju kartice, sva sreća, imala je nešto keša.
Dobra je mera da penzioner pozove telefonom da mu volonter donese hranu ali ako mojoj rođaci to bude zatrebalo, čime će da plati ako nema dovoljno keša. AB reče, ako bude trebalo, penzionerima će podizati donositi I penzije. Hm. Ne znam da li će bilo koja banka rizikovati da isplati novac osobi koja dođe samo sa platnom karticom I ličnom kartom penzionera. Ko ima tekući račun kod Poštanske banke, može da naruči da mu keš služba istog dana donese novac uz proviziju od 1,5 % tako je bilo do vanrednih mera.. Ne znam da li tako rade I druge banke. Uzgred, sin moje rođake trenutno radi van Beograda a snaja, medicinska sestra je u svojoj bolnici ceo dan.
-Dobra je mera o ukidanju noćnog gradskog prevoza I o prelasku na subotnji red vožnje u toku radnih dana. Vidim da se AB čudi što se veliki broj ljudi u toku dana nalazi na ulici Ili vozi gradskim prevozom I kaže da razmišljaju o ukidanju gradskog prevoza.
Beograd nije izrazit turistički grad kao Rim ili Barcelona pa mogu da pretpostavim da su tokom prepodneva na ulici I po kafićima, nezaposleni ili oni koji su mogli da pobegnu sa posla. Ne odobravam ni ja što se veliki broj ljudi u toku radnog dana a ne samo u špicu vozika ili što dokoliči po ugostiteljskim objektima.
Ali, imajmo u vidu da veliki broj zaposlenih u javnom sektoru radi na jednom a živi na drugom kraju grada. Recimo, neko živi na Bežanijskoj kosi a radi u Gradskoj bolnici na Zvezdari, mora da koristi 3 autobusa da bi stigao na posao odnosno s posla. Ili, živi na Petlovom brdu a radi na kraju Zemuna.
AB reče da se većina poslova može obavljati kod kuće, da imamo u gradu samo 2 fabrike sa halama. Pitam se da li ta osoba može da stvari posmatra realno a ne sa nekih svojih visina. Obećava nam uredno snabdevanje pa se pitam da li će pekar prebaciti pekaru u svoj stan. Ili, kažu da su ovih dana, rafovi u velikim marketima prazni. Pretpostavljam da kamion za dostavu dolazi u centralni magacin, tamo ga napune, vozač odnese do marketa, tu se istovari I unese I rasporedi na rafove. Naravno, ti poslovi se ne mogu raditi od kuće. Tu su I mesare, tržni centri a da ne ističem posebno veliki broj zdravstvenih radnika, policajaca, inspektora .,.koji ovih dana imaju povećane radne obaveze koje ne mogu obavljati od kuće.
Ukratko, da li se neki posao može obavljati od kuće, neka bude stvar odluke svakog poslodavca.
Ne ukidati gradski javni prevoz sem ako se epidemija razvije progresijom kao u Italiji ili Španiji.

3.Nisam protiv toga da se vojska angažuje na nekim poslovima, kao na primer, da pomaže službama na graničnim prelazima. Ili, može nekom čoveku da nešto cvrcne u glavi i da pokuša da nasilno uđe u bolnicu u kojoj se leči njegov oboleli član porodice ili da natera lekare da I njega testiraju. Zbog toga, neka vojska čuva ove objekte jer policija ima I previše posla u okviru svog delokruga. Ali, iritira me pomisao na šetkanje vojnika ulicama, doživljavam to kao pretnju građanima ili kao da vojska očekuje velike nemire što građane može uznemiriti. Ili, najava , čini mi se AB da će vojsku postaviti ako treba I pored pošta, benzinskih pumpi..zašto, da li očekuje nemire ?Zašto ispred pošta ako one ne rade ? Kad se najavi neka mera a bez obrazloženja, to kod pojedinih građana može izazvati strah da se nešto “gadno “ očekuje.
Ministar Vulin je civilno lice a voli da se oblači u odeću koja je vojna ili liči na vojnu I voli da paradira. Imam utisak da misli da je on komandant vojske I negde sam pročitala da je najavio da će za 23 april, dan vojske , organizovati paradu, S obzirom da je izvesno da je to sada propalo, možda je paradiranje vojske po ulicama, zamena za to ali to može izazvati strah kod velikog broja građana.

4. Priznajem da me je odnos prema građanima starijim od 65 godina iznervirao .
Pre svega, govor AV od 15.om. kojim objašnjava uvođenje vanrednog stanja, najviše je posvetio starijim građanima. Postala sam podozriva kad je počeo pričom kako su naši stariji sugrađani podigli ovu zemlju I nastavio patetičnim glasom da moli starije građane da ne izlaze iz kuća.
Doživela sam taj govor kao izbornu kampanju jer oko 1, 7 miliona penzionera je potencijalno solidno biračko telo pa ako samo polovina poveruje kako se Vučko za njih brine, eto njegovog uspeha.
Bilo mi je neprijatno pa čak I degutantno što vlast u fokus svih mera, stavlja penzionere a ne decu I radno aktivno stanovništvo. Imam dva sina I unučicu staru 4 meseca I ja brinem za njih I oni treba da žive a ja , ako treba mogu da odem.
U tom patetičnom obraćanju, AV je čak preporučio da deca I unuci ovih dana ne idu u posetu kod svojih najstarijih. Jelda, umesto da im deca ili odrasli unuci koji žive odvojeno, donesu šta treba, penzioner treba da se prijavljuje opštinskoj službi da bi mu volonter doneo šta treba. Čak je jedan od onih koji nam se obraća, rekao da bake I deke vole svoje unuke pa neće odoleti da ih pri susretu zagrle I poljube. Drugim rečima, stariji ljudi su zombiji , ne shvataju situaciju pa ih vlast spašava tako što ih tera u samoizolaciju.
Neko od govornika koji nam se ovih dana obraća, reče da penzioner koji živi sa članovima porodica treba da se samoizoluje. Glupost. Svako može imati potrebu da se u toku dana ili večeri malo osami ali ne verujem da je lepše biti sam ceo dan u sobi I ćutati, umesto da razgovara sa članovima porodice, da zajedno slušaju muziku, šale se.
Došli smo do apsurda da vlada preti kažnjavanjem penzionera koga nađe na ulici I to sa 150.000 dinara. Ne znam čime razumnim se ta mera može objasniti sem željom vlasti da kad se budu svodili bilansi po zemljama, mi budemo među onima koji imaju najmanje umrlih.
Sve se može reći na ovaj ili onaj način. Vlast primenjuje pretnje pa I grubu silu prema potenciajlno ugroženim . Umesto toga, mogli su zamoliti, na primer, prof.Sevića iz Novog Sada da normalnim glasom I svojim prijatnim licem, kaže starijima da spadaju u najugroženiju populaciju po stavovima svetske zdravstvene organizacije I objasni zbog čega (4 bolesti ) I da je zbog toga potrebno da se posebno čuvaju I neka kaže šta treba da rade , neka se ta izjava svakodnevno emituje na TV I radio stanicama I verujem da bi imala veći efekat nego kad nam kaznom od 150.000 dinara preti AB. Kad sam čula njenu pretnju, u meni se rodio bunt, inat, revolt I došlo mi je da izađem na ulicu I prošetam.
Umesto što su se obrušili na starije sugrađane, smatram da bi bilo korisnije da se vlast pozabavi hitnim rešavanjem konketnih problema ljudi. Tako, realni problem imaju roditelji čija deca od juče ne idu u vrtić ili osnovnu školu. Prvo što treba rešiti da li će se pomoć dati roditeljima sa detetom/decom do 7 ili 10 godina starosti, na primer. Zatim, različita je situacija samohranog roditelja I oba roditlja.
Trebalo bi objaviti telefon na opštinskom nivou na koji bi se javljali roditelji kojima je potrebna pomoć. Konkretno, možda neko može da ostavi dete na čuvanju kod komšinice ili rođake domaćice . Ako ne može, samohrani roditelj traži pomoć na opštinskom nivou I tu su moguća različita rešenja.
Kad oba roditelja rade, rešenja takođe mogu biti različita, na primer, da ako može, jedan roditelj radi od kuće, da neko od njih radi u različitim smenama . Ili , možda je moguće kod obe vrste roditelja, angažovati bebi siterku preko studenske zadruge s tim da trošak plati lokalna samouprava a kasnije se to refundira iz republičkog budžeta.
Neću da pominjem I druge mogućnosti već samo ističem da ne treba nama pred Tv kamerama pričati uopšteno , već što pre rešavati konkretne probleme ljudi.

5. Da li sam u panici ? Nisam, samo brinem. U kući živimo moj sin I ja I nastojimo da živimo što normalnije uz primenu svih preporučenih mera.
Više strepim od mera koje možda ishitreno da donese aktuelna vlast
Strepim I od njihovih izjava koje mogu da uznemire pojedine građane I kod njih izazovu paniku.
Strepim I od mogućeg progresivnog povećanja obolelih pa I umrlih za jedno 10-15 dana imajući u vidu na mogući period inkubacije . Mislim na one koji su pre najnovijih mera mogli slobodno da rade sve ono što je od pre dan dva zabranjeno. Zaraženi su I period njihove inkubaciće će proći u narednih 10-15 dana.. Izgleda da su Italija I Španija prekasno shvatile težinu situacije .
Nadam se I želim da mi uspemo. Sa što manje ožiljaka.

Nezavisni mediji i deo opozicije se već duže vremena žale da je nezavisnost medija u Srbiji ugrožena. Opozicija koja je najavila bojkot predstojećih izbora, kao jedan od glavnih uslova za izlazak na izbore, zahteva oslobađanje medija.
Slažem se da su mediji ugroženi ali smatram da su glavni cilj vlasti građani a kontrola medija služi kao sredstvo za ostvarivanje tog cilja. Vlast želi da građani budu samo u fizičkom smislu ljudi ali mentalno I psihički treba da budu neka vrsta robota, dakle, misle onda I o onome kad im vlast to dozvoli , treba da veruju samo onome što im vlast kaže, osmehuju se i aplaudiraju kad im to vlast kaže, itd, itd. Zbog toga vlast želi da svi mediji služe ostvarivanju takvog cilja. Praktično,mediji treba da ubede građane da postoji samo istina koju vladajuće partije lansiraju I da napadnu one koji tako ne misle, bez obzira da li je reč o ekonomskom razvoju zemlje, životnom standardu ljudi, dobrobiti ili štetnosti minihidroelektrana kakve se sada grade, opasnoj zagađenosti ili nezagađenosti vazduha , itd, itd. Medij koji neće tako da deluje je državni neprijatelj br.1 I treba ga skloniti.

Ućutkavanje neposlušnih medija počelo je skoro neprimetno pre nekoliko godina. Nepoznati kupci su kupovali tv stanice I kanale sa nacionalnom frekfencijom I sa regionalnom I lokalnom . Sa nacionalnom frekfencijom danas je bez kontrole vlasti samo N1 a od regionalnih možda samo TV Šabac.
Zbog toga je razumljivo što se predstavnici vladajuće partije sistematski obrušavaju na tu TV stanicu ali izgleda da vlasnik, neka američka kompanija nije voljna da se preda.
Od dnevnih novina, predmet žestoke kritike vlasti je list “Danas” I baš me interesuje da li će naći način da ga unište, nadam se da neće.. No, nije previše “opasan “ jer ima mali tiraž a građani koji na kioscima u svom gradu ne mogu da nađu ove novine, možda ne znaju da iste novine mogu koristiti on line, ako koriste kompjuter.
Ne znam da li je bila baš kultna emisija ali sa najdužim stažom jeste, emisija “Utisak nedelje “ autorke Olje Bećković I bez obrazloženja je ukinuta pre više godina. Još dve emisije sa tim kritičarskim duhom su nestale prošle godine- Veče sa Ivanom ivanovićem I 24 minuta sa Zoranom Kesićem. Sve tri emisije su našle mesto na kanalu N što je valjda ogranak kanala N 1.
Krajem prošle godine započeo je nov oblik ućutkavanja neposlušnih medija. Naime, od ranijih Tv antena na krovu, mnogi korisnici su postepeno prelazili na sve razvijeniju mrežu kablovske mreže, putem koje koriste televiziju, internet pa I fiksni telefon kod nekih. Praktično, građanin se uključuje na kablovsku ili optičku mrežu operatera koja postoji u kraju u kome živi. Ti operateri nisu proizvođači već samo distributeri tuđih programa I za svoju uslugu, naplaćuju naknadu.

Pojedini manji ili veći operateri krajem prošle godine bez objašnjenja nisu obnovili ugovor sa vlasnicima programa nekih kanala .Problem je što se u otkazanim ugovorima uvek nalazi kanal N 1. Izgleda da se partija na vlasti dosetila pa kako su ranije akcije protiv ovog kanala bile neuspešne, sada to čine preko operatera nad kojima imaju kontrolu. To je nov način za odstranjivanje kanala N 1 sa medijskog neba ali za mene još važnije, sprečavanje sve većem broju građana da gledaju kanale koje žele.
Imam sreću što sam ugovor zaključila sa SBB operaterom I za sada sam sigurna da mogu da gledam što želim.
Savet onima koji su ovako voljom vlasti sprečeni da gledaju šta žele, neka se uključe na Yotube I tamo će naći bar deo emisija N 1.
Kanal N 1 je pre nekoliko dana obavestio o jednoj novini. Kažu da je SBB operator, na osnovu dogovora sa skupštinama stanara u delu naselja Borča, u sastavu Beograda, pribavio građevinsku dozvolu da bi do tih zgrada I u tim zgradama, instalirao opremu za optički kabl preko koga bi stanari tih zgrada dobijali Tv program, internet I verovatno fiksni telefon. Radovi su bili pri kraju kad se pojavio komunalni inspektor I naložio da se sva oprema odmah skine jer je postavljena protivno odluci o kućnom redu. Suluda priča. S obzirom da nas svakodnevno obasipaju novim vestima a ne mogu ceo dan da pratim kanal N 1, ne znam da li se I kako ova suluda priča završila.

Nisam fan ni N 1, ni Olje Bećković, ni Ivanovića ni Kesića. Povremeno pogledam neke emisije, najviše zbog pozvanih gostiju, jer su to ljudi čije mišljenje želim da čujem.
Neću se pozivati na ustav ni međunarodne konvencije koje mi kao građaninu garantuju da po svom izboru slušam I gledam ono što želim a ne što mi vlast odredi. Ako kao zdravstveni osiguranik imam pravo na drugo mišljenje, želim da kao građanka I kao slobodan čovek, imam pravo da čujem nečije mišljenje pa ako mi se ne sviđa ili mi nije jasno, da mogu da potražim drugo mišljenje na istu temu ako je meni to važno.
Sve češće imam osećaj da je neko preko mene bacio ribarsku mrežu I nastojim da se iz nje iskobeljam. Ili, da iznesem jedno glupo upoređenje, jer se pametnog ovog trenutka ne mogu setiti. Naime, volim slatko mleko I jogurt ali ne I kiselo mleko I eto, pojavi se predstavnik vladajuće partije I kaže mi da moram da pijem samo kiselo mleko jer oni misle umesto mene I znaju da će mi ono više prijati.
Sve više imam utisak da se partije na vlasti osećaju sve nesigurnijim pa ubrzavaju zatvaranje svake rupice kroz koju bi kao zrak sunca, moglo do građanina da dopre tuđe mišljenje I odahnuće kad zatvore sve rupice.
Ali, ko garantuje da se neće otvoriti neka nova rupica ? Ili će ljudi shvatiti da mogu koristiti postojeće I tako se izboriti za svoje pravo da budu objektivno informisani.

Zašto partije na vlasti žele da spreče da građani budu objektivno informisani.?U ovoj zemlji ne vlada vladavina prava već se s pravom upravlja. U početku se stidljivo kršio ustav I zakoni a posle sve otvorenije se deluje van I preko ustava I zakona.
Vladajuće partije stalno smišljaju nove načine kako da ućutkaju neposlušne medije I organizuju privid raznih oblika demokratije. Od skupštine su napravili politički rijaliti tako da je bar meni, mučno gledati prenos zasedanja skupštine. Obesmislili su izborni proces.
Vladajuće partije su pokazale I dokazale da mogu da smisle I primene svašta što je njima korisno. Ali, nisu smislile kako da sami sebe biraju u skupštinu I da taj izbor prihvati slobodni svet kao legitiman. Jasno je da su im birači potrebni da bez formalne prisile izglasaju njihov izbor.
Naši ljudi nisu skloni žestokim demonstracijama I uličnim nemirima kao , na primer, Francuzi ali način pada Miloševića I njegovog režima, ipak se ne zaboravlja. Naravno, potrebni su I kao jeftina radna snaga I kao poreski obveznici.

Ukratko, građanima je potrebno sistematski ispirati mozgove da bi se oni ponašali po meri partija na vlasti. Te partije ne poštuju građane. Naravno, povremeno pohvale građane za velike napore koje čine za razvoj zemlje I tako to ali im povremeno promakne I da su građani krivi. Navešću samo jedan svež primer za vreme nedavnog dugog zagađenja vazduha. Tako, čuli smo da su građani veliki zagađivači jer na svojim individualnim ložištima koriste fosilna goriva, zatim, za svoje automobile koriste gorivo koje jako zagađuje vazduh ili,ponuđena im je ekološki čista struja iz minihidroelektrana a oni neće..
Ne znam dokle će da traje ova borba partija na vlasti protiv slobode građana I ko će biti pobednik. Iz zdravstvenih razloga nisam u mogućnosti da se aktivno borim za svoju slobodu ali se trudim da se ta rđa ne zalepi za mene. Većinu Tv stanica preskačem ili otvaram samo kad je na programu dobar film ili serija. Evo, RTS je upravo pustio staru englesku seriju saga o Forsajtima. Na odgovarajućim društvenim mrežama slušam muziku I emisije o životinjama I o kulinarstvu jer tu neće iskočiti onaj čovek koji misli da sve zna. Slušam vesti N 1 I čitam list Danas.

Primetila sam da u poslednje vreme ,predsednik Vučić skoro na svako postavljeno pitanje o nekom aktuelnom problemu, odgovara pa šta. Izbegavam da ga slušam, pa mi je možda promaklo da li je I za aktuelni problem zagađenja vazduha, rekao pa šta. Kako se političari ponašaju za ovo poduže vreme Srbije od maglom I smogom, kao da u sebi kažu pa šta.

Svakodnevno nas obaveštavaju o trenutnom zagađenju i da li je ovaj ili onaj grad tada najzagađeniji u Evropi. Bombarduju nas pojedini lekari informacijama o štetnosti po zdravlje, da bi nedavno, nadležne institucije rekle da nema mesta panici.
Informacije su kontradiktorne. S jedne strane, vlast uporno ćuti da bi tek pre dan-dva progovorila s tvrdnjom da nema mesta panici, nema potrebe za hitnim merama, sve je na nivou kao prethodnih godina I sl.
S druge strane, na osnovu podataka sa mernih stanica u pojedinim gradovima, saznajemo koliko je u mereno vreme bilo štetnih čestica u vazduhu I koliko je to više od maksimalno dozvoljenih po preporuci Svetske zdravstvene organizacije.
Verujem Svetskoj zdravstvenoj organizaciji jer oni su dali svoje referentne vrednosti koje važe za ceo svet I time se nikome ne dodvoravaju Naša vlast ima puno razloga da ne govori istinu jer istina bi pokazala koliko malo vlast čini da obezbedi što čišći vazduh.

Savetuju nas da u jutarnjim I večernjim časovima, bez preke potrebe, na ulicu ne izlaze mala deca, kardiovaskularni bolesnici I starije osobe jer je magla tada najgušća I sa njom, najveći broj štetnih čestica opasnih po zdravlje. Međutim, mnoga deca moraju u vrtić ili školu, odrasli na posao a stariji kod lekara .
Vučić , kao čovek koji misli da sve zna najbolje o svemu, kaže danas da se preuveličava opasnost po zdravlje jer ,eto, on je srčani bolesnik pa mu nije ništa. Da, on proleti ulicama u blindiranim kolima I uđe u dobro provetrene prostorije. Slušala sam ovih dana više pulmologa I možda grešim što mislim da oni ipak mnogo više znaju od sveznajućeg I koji nisu rekli da se svaki bolesnik obeznani čim udahne zagađani vazduh. Smireno su objašnjavali kako duže udisanje štetnih čestica može uticati na zdravlje čoveka.

Ko su zagađivači vazduha
U medijima se pojavljuju različite informacije o tome šta je glavni uzrok prekomernog zagađenja vazduha. Pored vremenskih uslova koji pogoduju zagađenju vazduha (jako nizak ili jako visok atmosferski pritisak, na primer), neki navode individualna ložišta kao glavnog uzročnika i kao značajnog zagađivača, pominju vozila koja koriste euro 3 kao gorivo.

Smatram da je problem malo širi. Pre svega, pročitala sam da se Termoelektrana u Obrenovcu I dalje loži fosilnim gorivima I da je kao takva, veliki zagađivač. Kažu da u Srbiji ima više takvih termoelektrana. To su sve javna preduzeća u državnoj svojini I pitam se zašto nadležne lokalne samouprave u saradnji s vladom ne reše ovaj problem.
Ako u ovom trenutku nema uslova za priključenje na gasovod, zašto se ne nabave I montiraju filtri na dimnjacima. To jeste stari problem ali I naprednjaci drže vlast već 7 godina I ne mogu se stalno vaditi na loš rad prethodnih vlasti. Pročitala sam izjavu predstavnika Energetske zajednice Evrope koji nam preporučuje da se do gasifikacije, na termoelektrane, ugrade filteri I da to košta oko 640 miliona evra. Kažu da su to skupe investicije I da montaža traje dugo ali su valjda zdravlje pa I život građana u nekom gradu, neprocenjivi. Uostalom, zašto se brže ne odvija proces gasifikacije pa da se ne ugrađuju filteri. Ponavljam da naprednajci drže vlast na nivou republike I u većini lokalnih samouprava I to 7 godina I zašto su rezultati tako mršavi.

Drugi veliki zagađivači su pojedine cementare koje su među prvima prodate strancima početkom 2000 godine. I ranijih godina kao I sada lepi gradić Kosjerić se više puta u medijima navodi kao jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji. Pitam se zašto naša vlast nije u stanju da vlasnike cementara natera da poštuju zakone ove zemlje I da ugrade neophodne filtere.
Iz davnih vremena pamtim borski rudnik kao velikog zagađivača. To preduzeće, hronično veliki gubitaš, bilo je verovatno miljenče tadašnjih vlasti I nije naterano da u skladu sa propisima, ugradi skupe filtere, ne znam kako je danas. Poslednjih dana se I Smerevo navodi u izveštajima o gradovima sa najvećim zagađenjem. Ne znam da li je krivac železara ili nešto drugo.

O problemu kućnih ložišta na fosilna goriva, izjasniću se kasnije. Ovde postavljam pitanje zašto se još uvek greju na individualne kotlarnice mnoge zgrade ustanova u državnoj svojini (škole, fakulteti, zdravstvene ustanove I dr) I poslovne zgrade javnih preduzeća. ?
Gospodin Trivan, ministar za zaštitu životne sredine, bio je dugo vremena nem iako su ga novinari prozivali I čujem pre dva dana oglasio pitanjem da li građani više vole čist vazduh ili da za svoje automobile koriste euro 3. Eto, čuli smo I tu “istinu “ a ona znači, da građani iz besa ili za to što im je ćef, voze automobile koji zagađuju vazduh ili drugim rečima, građani su krivi što je vazduh prekomerno zagađen.
Čitam juče da je za predsednicu Vlade Anu Brnabić najvažnije da građani znaju da Vlada kontinuirano preduzima mere za rešenje ovog problema. Volela bih da znam koje su to konkretne mere .
Pročitala sam da se zakon o zaštiti vazduha iz 2013 godine ne primenjuje jer još uvek nisu usvojena dva dokumenta neophodna za njegovo sprovođenje.
Brnabićka pominje da se radi na gasifikaciji dva grada. Odlično ali kada će drugi gradovi doći na red.

Dosta nam je opštih priča o merama koje će se preduzimati, o raznim strategijama I sl,, Juče sam pročitala da je u Nemačkoj objavljeno da će se sva individualna ložišta ugasiti do 2030 godine. Verujem da su Nemci napravili konkretna plan I da će ga realizovati.
Podržavam da se celovitije primenjuju različite mere koje će doprineti smanjenju zagađenosti vazduha u našim gradovima, kao što su rigoroznija kontrola vozila na tehničkom pregledu, izgradnja što više biciklističkih staza I dr.
Ali, potreban je konkretan plan borbe protiv glavnih zagađivača (nosilac izvršenja, finansiranje, rok izvršenja I dr). Za industrijske objekte I poslovne objekte koji se greju na fosilna goriva,takav plan se može brzo napraviti u svakom gradu I što pre početi sa realizacijom. Ukratko, uvesti gasovod gde je moguće ili vlasnicima takvih objekata ponuditi subvencinisane kredite za izgradnju aalternativnih izvora toplotne energije (biomasa,vetroparkovi, solarna energija, pumpe za dovođenje tople vode iz zemlje).

Problem su individualna ložišta sa fosilnim gorivima u stambenim zgradama.
Čitam juče da Ana Brnabić ima I za to rešenje, jer kaže da gde god je moguće takve zgrade priključiti na centralno grejanje treba to učiniti I to nije kršenje ustavnih sloboda građana, već utvrđivanje reda I civilizovanog života.
Volela bih da čujem da se dotična osoba spustila na zemlju I saznala kako stvarni ljudi žive a u pogledu prisilnog priključenja porodičnih kuća na gasovod ili toplovod, mislim sledeće:
Možda ima bogatih porodica koje iz nekih svojih razloga greju svoje velike vile putem peći koje se lože ugljem. Ako to čine, u brojnoj posluzi imaju I posebnog ložača .Ipak, ne verujem da takvih slučajeva ima, jer dim I čađ iz dimnjaka zagađuje I neposrednu okolinu .
Oni verovatno koriste jedan ili više alternativnih izvora čiste energije (energija vetra, solarna energija ili razni tipovi pumpi za korišćenje energije iz zemlje).
Vetroparkove mogu koristiti ljudi koji imaju velika imanja, jer ti uređaji stvaraju veliku buku I nisu pogodni za mala dvorišta niti na područjima gde nema vetrova. Solarne panele u manjim zgradama obično koriste za dobijanje tople sanitarne vode jer za dobijanje tople vode I za grejanje prostorija, potrebne su velike površine solarnih panela.
Stanujem u porodičnoj kući I bila sam zainteresovana za grejanje putem pumpi koje crpe vodu iz zemlje. Postoje različiti tipovi ovih uređaja, jedni su jeftiniji prilikom ugradnje ali zahtevaju visoke troškove servisiranja a drugi su u tom pogledu sigurniji ali znatno skuplji . U svakom slučaju, zajedno sa radijatorima I razvodnim cevima u kući, to je skupa investicija koja se isplaćuje na dugi rok. Porodice sa malim prihodima to sebi ne mogu da priušte.
Ko se grejao na ugalj ili video kako to izgleda, zna da je to svakodnevni zamoran posao,da prlja kuću uz svu pažnju, itd.
Ukratko iznosim ove informacije jer ne verujem da ljudi koji koriste peći na ugalj, čine to iz besa ili građanske nediscipline kako bi se to moglo zaključiti iz komentara Ane Brborić.
Bila bih nepristojna kada bih napisala šta stvarno mislim o Brborićkoj ideji da natera ljude da se priključe na gasovod/toplovod.
Žao mi je što nemam priliku da je pitam kako zamišlja da to izvede. Prvo bi morala uz saglasnost svog mentora da predloži Narodnoj skupštini usvajanje lex specijalis zakona kojim bi se ovaj postupak regulisao. Uostalom, I do sada su razne neustavnosti rešavali putem takvih zakona (naselje beograd na vodi, na primer) I ustavni sud je prećutno to odobrio.
Dakle, kad majstori provuku cev gasovoda/toplovoda kroz moju ulicu, ukopaće I cev do ivice moje parcele I isporučiti mi račun. Ako račun ne platim u ostavljenom roku, stvar će preuzeti javni izvršitelj I narediće isplatiocu moje zarade /penzije da odbija do polovine mesečnih primanja I nije važno da li su moja primanja 15.000 , 25.000 ili 45.000 dinara, koliko imam izdržavanih članova porodice I nije važno da li su mi cepnuli da za prinudno priklječenje na gasovod zajedno sa sudskim troškovima I ogromnom zaradom javnog izvršitelja, treba da platim 5.000 ili 10.000 evra. Bitno je kako kaže predsednica vlade uvođenje reda I civilizovanog načina života.
U toj priči, nije mi jasno jedino da li će me naterati da platim samo dovođenje cevi gasovoda do ivice moje kat. parcele ili će služba uz asistenciju policije, upasti u moju kuću I ugraditi mi radijatore I razvodne cevi. U tom slučaju, pretila bi opasnost da mi oduzmu I kuću, jer od tekućih prihoda (zarada/penzija ), ne bi mogli da naplate dug, s obzirom da mi već naplaćuju za cev do moje parcele.

Finansiranje zaštite vazduha od zagađenja
Verujem da su troškovi zaštite vazduha od zagađivanja veliki. Smatram da treba napraviti posebne računice za saniranje glavnih zagađivača pa potom tražiti izvore finasiranja.
Verovatno se za pojedine namene mogu dobiti dotacije od EU, kao što je dobijeno, čini mi se za gasifikaciju termoelektrane u Užicu u iznosu o oko milion evra. Ne znam da li se za neke namene, mogu dobiti jeftiniji krediti od međunarodnih banaka.

Verujem da se veliki deo potrebnih sredstava može dobiti iz domaćih izvora, kao na primer:
-Treba odustati od izgradnje megalomanskih objekata kao što su nacionalni stadion, gondole I ls.
– Podržavam ideju da Srbija ima savremenu putnu mrežu. Ali, ne razumem da dva grada na udaljenosti od oko 20 km, moraju biti povezana autoputem, nije li dovoljan put sa po 2 trake. Kako se krenulo, imam utisak da će svako selo u centralnoj Srbiji biti povezano autoputem a to je rasipanje novca.
Slično je I sa izgradnjom autoputa I brze železnice do Budimpešte. Kada slušam objašnjenja nadležnih, pitam se koliko privrednika I drugih građana Srbije ima veliki interes da do Budipešte stiže za..
Ukupno uzev, trebalo bi prispitati planove izgradnje putne mreže sa ciljem da se deo investicionih sredstava usmeri na zaštitu vazduha od zagađivanja. Ne može se odustati od izgradnje već započetih autoputeva ali se izgradnja nekih puteva može odložiti za bolja vrermena ili ako su pripreme već poodmakle, može se graditi put nižeg reda između dva gradića ili sela I nisu na trasi koridora autoputa.
-Slušala sam više naših poznatih ekonomista, koji nisu partijski opredeljeni i koji izražavaju veliku rezervu prema velikim subvencijama koje se daju stranim investitorima u vidu poklona od 5000 ii više hiljada EUR po zaposlenom. Dovoljne su druge olakšice koje im se daju. Istovremeno, firme koje ovde otvaraju pogone za namotavanje kablova ili proizvodnju praška za pecvo itd, neće biti nosioci privrednog razvoja zemlje. Sredstva planirana za takve buduće subvencije treba usmeriti na plan zaštite vazduha od zagađivanja.
-Verovatno se mogu angažovati I lična sredstva tako što bi se porodici koja sada koristi fosilna goriva za zagrevanje prostorija, omogućili krediti na dug rok s tim što bi država plaćala ceo ili veći deo iznosa kamate.
-Čitam danas u “Politici “ da je EPS najveći ili jedan od najvećih zagađivača. Ako je to tačno, onda za ovaj veliki sistem, treba usvojiti poseban plan zaštite vazduha od zagađivanja. Povremeno se najavljuju promene u unutrašnjoj organizaciji u cilju racionalnijeg poslovanja I opet ništa. Kažu da je tu ogroman broj zaposlenih po partijskoj liniji I ne zna se šta rade. I ne samo to. Nemam ništa protiv da njihovi inženjeri koji stručno projektuju I prate sistem kao I monteri koji svakim penjanjem na banderu,nose život u torbi imaju visoke zarade, ali se ne slažem da činovnica , šalterska službenica koja prima uplate računa od građana, ima platu od 70.000 dinara +300 din za topli obrok dnevno +svi zaposleni prošle godine po 50.000 din, za godišnji odmor itd,.to je razbacivanje novca I deo tog novca mogli bi iskoristiti za zaštitu vazduha od zagađivanja.
– Sada najviše pričamo o gasifikaciji ali koliko vidim, stručnjaci u Evropi upozoravaju da gas nije trajno rešenje već da se sve više treba orijentisati na korišćenje čiste energije (vetar, sunce I dr). Zašto se I mi time ne bavimo već sada a ne kroz 10 ili više godina. Recimo, zašto država ne bi obezbedila da veliki objekti u državnoj svojini (fakulteti, zdravstvene ustanove I dr) umesto grejanja na gas, ne bi uveli grejanje na neeku čistu energiju, naarvno, gde god je to moguće.
Ili, neka gradska vlast u nekom gradu, pismeno anketira sve vlasnike porodičnih kuća u određenom delu grada I neka im ponudi gasifikaciju sa troškovima ili alternativno, korišćenje prirodne energije sa troškovima I subvencijama koje će eventualno dobiti. Neka se organizuju I slobodne diskusije sa građanima iz nekoliko susednih ulica. Na taj način, saznaće se raspoloženje građana I doneti potrebne odluke . Ne treba građanima ništa nametati uz dosadašnja uobičajena verbalna uveravanja da građani ne treba da misle I brinu, vlast brine za njih.
X
X x
Nemam ništa protiv da komisija koju će ovih dana, formirati vlada, povremeno obaveštava građane šta se radi. Ali, takav izveštaj je nužno uopšten I govoriće o prosecima.
Prirodno je valjda što svakog građanina prvo interesuje šta se radi I šta se dešava u njegovom gradu. Praktično, gradska vlast treba jednom mesečno da putem lokalnih medija obaveštava građane šta je prethodnoG meseca konkretno urađeno u njihovom gradu na realizaciji plana zaštite vazduha od zagađivanja.
U republičkim I lokalnim izveštajima, treba biti maksimalno konkretan I iznositi situaciju u našoj zemlji. Čujem danas, na primer, Vučića koji kaže da je juče nivo zagađenosti kod nas (ne sećam se u Beogradu ili celoj zemlji) bio isti kao u Milanu. Da li treba da mi bude lakše zbog toga ?Mene prvenstveno interesuje grad u kome ja živim I zemlja u kojoj živim I šta vlasti u mom gradu I mojoj zemlji preduzimaju.

Kada nekoj osobi ponude funkciju ili se sama zainteresuje za to, uradiće:
prvo, ako joj je nepoznat ili nije dovoljno poznat da ga nazovem, pravni okvir, potrudiće se da to sazna a to znači proučiće regulativu koja se odnosi na prava, obaveze I odgovornosti u obavljanju te funkcije (ustav, zakoni, statut, druga opšta akta) , i
drugo, proceniće da li prema svom stručnom znanju , radnom iskustvu, poznavanju neophodnih veština , organizacionim sposobnostima I drugim obeležjima funkcije, može uspešno I odgovorno da tu funkciju obavlja.
Tako bi po mom shvatanju postupila savesna osoba bez obzira na vrstu funkcije (na primer, generalni direktor kompanije, viceguverner, predsednik vlade).
Razmišljala sam da li je tako postupila Ana Brbabić. Ponaša se kao da po oba elementa o sebi misli najbolje . Mišljenja nam se razilaze.

1. Ana je ušla u strukturu vlasti 2016 godine, po ustavnoj terminologiji, izborom za ministra za državnu upravu I lokalnu samoupravu.
Prema objavljenoj radnoj biografiji, ona nije stručnjak za državnu upravu ni za lokalnu samoupravu. Jer, završila je studije poslovne administracije I master studije iz marketinga.
Za nekoliko godina rada, radila je za više pravnih lica ( na primer, za kompaniju za razvoj vetroparkova) . Kad se pročita da je radila na projektima za razne konsultanske firme za razvoj lokalne samouprave, to možda zvuči ozbiljno I odgovorno. Ali, I ja sam radila na sličnim projektima I znam da nečije učešće u radu na projektu može biti različito, recimo, prikupljanje i sređivanje statističkih podataka pa do pisanja delova (poglavlja) završnog dokumenta.
U biografiji je naglašeno da je na više pozicija radila u Naledu a ta organizacija je alijansa nekih kompanija, gradova I nevladinih organizacija. Neobičan spoj subjekata ali bez bližeg upoznavanja sa njihovim stvarnim aktivnostima, teško je bilo šta reći.
Državna uprava je složen I veliki sistem u strukturi vlasti ne samo u našoj zemlji već I u drugim savremenim zemljama sveta. Može da bude koristan u iznalaženju I predlaganju mera za brži ekonomski I ukupan društveni razvoj ali I izgubljen u svojim birokratskim razmišljanjima daleko od stvarnih potreba društva, može biti racionalno organizovan ali I skup I neracionalan, itd.
Nije dovoljno pročitati udžbenik pravnog fakulteta o upravnom pravu da bi se neko ozbiljno bavio problemima državne uprave. Ipak, kod nas je sve moguće.
Mislim da je to nepoznavanje stvarnih problema sistema državne uprave pokazala I Ana Brnbić jer je dugo vremena svu svoju javno izrečenu pažnju, posvećivala elektronskoj upravi. I tako smo slušali,na primer, kako će kao veliku novinu, građani dobiti to što neće više morati da molbu za prijem deteta u vrtić pišu rukom I lično nose u vrtić ili šalju poštom već će to moći da učine elektronski, tj, slanjem mejla. Pominjana je kao velika stvar I upotreba elektronskog potpisa. Da, važna stvar je I izdavanje raznih odluka organa bez pečata. Podržavam ideje elektronske uprave ali ne smatram da je to glavno pitanje u neophodnoj reformi državne uprave.

2.Ana nije dugo bila ministarka jer već 2017 godine postade predsednica vlade. Postepeno je prestala da se oglašava sa elektronskom upravom kao maltene glavnim problemom kojim izvršna vlast treba da se bavi I povremeno se javljala sa drugim temama iz domena rada vlade, kao na primer, o ekonomskim kretanjima, o zapošljavanju I sl.
Po Ustavu, Vlada Srbije, pored ostalog, nadležna je da usmerava I usklađuje rad organa državne uprave I vrši nadzor nad njihovim radom. Na osnovu do sada u medijima objavljenih stavova Vlade I predsednice Vlade, ne vidim šta u tom pogledu Vlada čini. Možda je samo kratko najavila da će možda doći do rekonstrukcije vlade pa su mediji vračali ko će otpasti I ništa od toga. Jednom prilikom, Ana je izjavila da državna uprava nije preglomazna. Da li je to samo njen osećaj ili je proučila neku I čiju analizu o tome, ne zna se.
Smatram da je naša uprava I preglomazna po organizaciji I broju zaposlenih I istovremeno neefikasna. Pre nekoliko godina započelo se sa preispitivanjem velikog broja agencija, fondova I stalo se tako da I danas ne znamo šta rade, da li se poslovi dupliraju, kako se finansiraju I sl. Više puta su menjani propisi koji se odnose na izgradnju objekata , obećavan je jednostavniji postupak dobijanja građevinske dozvole I efikasnija borba protiv bespravne gradnje. Bespravna gradnja I dalje postoji , ne u nekim udaljenim mestima već I u velikim gradskim centrima . Putem medija povremeno saznajemo da I dalje pored svih odluka da je objekt bespravno podignut, već čuveni hotel na vrhu Kopaonika I dalje postoji. I nikom ništa.
Cele ove 2019 godine iz javnih istupanja predsednice vlade ne vidim na čemu sada radi vlada ali vidim da se Ana prebacila na aktuelne političke I društvene teme, kao na primer:
-Izjavila je da je odluka nadležnog odbora Beogradskog univerziteta o doktoratu Siniše Malog, politička odluka. Da li Ana ne poznaje zakonom utvrđenu ulogu I delokrug univerziteta ? Da li je Ana sama utvrdila da sporni doktorat nije plagijat pa smatra da univerzitetski profesori,članovi univerzitetskog odbora koji su o ovome olučivali, nisu stručni ili su se samo bavili politikom ? Ili, pak nju baš briga zakonom utvrđena autonomija univerziteta, bitno je šta kaže ona kao drugi po rangu političar u zemlji ?
-Da li je Aleksandar Obradović, radnik Krušika , uzbunjivač ili plaćenik ili nešto drugo što su mu pripisivali, trebalo bi nakon zakonom sprovedenog postupka, da se izjasne nadležni pravosudni organi. Umesto njih, Ana izjavljuje da Obradović nije uzbunjivač. Krupna politička izjava na koju niko nema pravo žalbe. Ali, pitam se kako je Ana utvrdila to što je rekla I da li je svesna da po ustavu I zakonom definisanoj ulozi I delokrugu Vlade I predsednika Vlade, ovakvo izjašnjavanje o uzbunjivaču, nije u njihovoj nadležnosti I istovremeno znači grubo mešanje u rad pravosudnih organa pa I otvoren pritisak.
-Pre nekoliko dana suprostavila se jednoj izrečenoj rezervi na izborne uslove koje sada nudi vlast, pitanjem kakvi su bili izborni uslovu 2012 godine. Da li se Ana stvarno stručno bavila analizom izbora u 2012 godini ili je samo izgovorila ono što joj je rečeno da izjavi ?
-Ne smatram da ona uvek govori ono I onda kada joj kaže njen pokrovitelj.. Moguće je da ona ponekad istupa samoinicijativno I kaže ono što misli da on misli I tako mu se odužuje što je jednu anonimnu osobu izveo na političku scenu sa svim blagodetima koje to prate-telohranitelji, može da ušeta u bilo koju Tv stanicu pod nadzorom vlasti kad hoće I da priča šta hoće, svi mediji beleže šta je rekla, itd, itd.Ne znam za eventualne materijalne benefite.

3. Zapadne zemlje imaju u nekim elementima različite modele izbora predsednika vlade ali, praktično se svodi na to da partija koja osvoji parlamentarnu većinu, daje predsednika vlade. Nekada je to predsednik vodeće političke partije a negde visoko pozicionirani član rukovodstva iste partije.
Kod nas je izborom Ane Brnabić za predsednicu vlade, učinjeno nešto neuobičajeno-nije stranačka ličnost, nije se bavila politikom, nije istaknuti privrednik ili stručnjak u nekoj oblasti iz domena rada vlade. Naravno, to je pravno moguće ali samo onaj ko je tako odlučio, zna zašto je to učinio.
U početku, imala sam utisak da se Ana malo snebiva, da je svesna svoje neodređene pozicije, da tako kažem. Međutim, od ove godine, možda od kada se pojavila na sednici saveta za nacionalnu bezbednost I sedela kraj svog pokrovitelja (tzv.špijunska afera), nekako je živnula. I sada, kad god on ovde u zemlji negde govori, ona je kraj njega.
U nekim Tv vestima nedavno sam čula kako Ana važno kaže-moji ministri . Šta je htela da kaže? Da li je mislila da je ona glavna I neprikosnovena ličnost a ministri su samo njeni saradnici ?. Po ustavu nije tako. Tako, po ustavu, ministri su za svoj rad I stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi I Narodnoj skupštini , dakle, ne samo predsedniku vlade (čl.125 Ustava ).
Prema čl. 133 Ustava, predsednik Vlade može predložiti Narodnoj skupštini razrešenje pojedinog člana Vlade. To jeste značajno ovlašćenje ali ne mogu da zamislim da bi predsednik vlade bez dogovora sa predsednikom političke partije iz čijeg je sastava konkretni član vlade izabran, samostalno pokrenuo ovaj postupak. Imam u vidu da se članovi vlade biraju iz reda političkih partija čiji poslanici čine parlamentarnu većinu a od njih zavisi I opstanak predsednika vlade.
Ukratko, smatram da ministri nisu Anini ministri, već članovi vlade a ona je predsednica te vlade. .

4.Po mom shvatanju, političar naročito visokog ranga, morao bi da se kulturno ponaša prema svom sagovorniku čak I prema političkom protivniku, dakle, da ga ne vređa, ne ismeva I sl.
Takvo ponašanje je posebno značajno u međunarodnim političkim odnosima u kojima iskusni političari koriste tzv.diplomatski jezik. Da li takvu osobinu ima Ana Brnabić?
Nedavno je ovde dva puta boravila delegacija Evropskog parlamenta sa željom da posreduje I pomogne vlasti I opoziciji u iznalaženju uslova za održavanje predstojećih parlamentarnih izbora. Članica te delegacije nje dala u svemu pozitivnu ocenu postojećim uslovima izbora I Ana je za nju rekla da nije dovoljno objektivna. Dakle, strana političarka je rekla nešto što se Ani nije svidelo I javno ju je kritikovala. Strana političarka je, rekla bih, diplomatskim jezikom, ne pominjući Anu, odgovorila da je potrebno više pozitivne energije I poštovanja. Nažalost, I u ovom slučaju se pokazalo da Ana nema neophodne sposobnosti za ovu vrstu komunikacije.

5. Smatram da Ana treba da se fokusira na aktuelne krupne probleme koji se mogu rešiti ili bar započeti do kraja mandata ove vlade.
Prvo, moraju se brzo rešiti neki problemi u Beogradu jer u suprotnom, mogu nastati velike štetne posledice.
Grad Beograd kao I sve druge jedinice lokalne samouprave, ima gradsku vlast koja u okviru ustava I zakona, rešava gradske probleme. Ali, Beograd je I glavni grad države pa bi I državna vlast mogla da se zainteresuje za neka dešavanja, pomenuću dva.
-Poznato je da su pojedini vrhunski vajari stvorili skulpture koje su izložene na javnim površinama gradova I postale simbol grada .Možda je mali čovek koji trenutno upravlja gradom poželeo da I grad ima nešto slično ali pošto nema novac da plati nekog vajara, opredelio se za jeftino a po njemu efikasno rešenje. Kažu da stari železnički most treba da se preseli na drugo mesto. Neki stručnjaci I drugi građani su predlagali da most ostane tu gde je I da se pretvori u pešački ili biciklistički most.
Ne, mali čovek koji upravlja gradom, odlučio je da most preseli u lepi park kod ušća I da tako I Beograd dobije svoju skulputuru na javnoj površini. Dugački stari most na lepom travnjaku, pa to nigde nema u svetu, dolaziće kod nas turisti da se dive, možda tako misli mali čovek koji je ovo smislio. Zamišljam strance koji će prolaziti blizu te “skulpture” I smejati se grohotom ili bolje rečeno, podsmevati se.
Predsednica vlade bi mogla da se zainteresuje za ovaj problem I da zatraži mišljenje kompetentnih stručnjaka I tek onda da se donese odgovarajuća odluka.
-Isti mali čovek je odlučio da od Kalemegdana pa do ušća razapne kablove uz čiju pomoć će ploviti gondola I taj mali čovek reče da će ta gondola privući strane turiste.
Problem je u tome što se ti kablovi moraju učvrstiti zabijanjem velikih klinova u stare zidine tvrđave. Međunarodno udruženje koje se bavi zaštitom kulturnoistorijskih spomenika u Evropi već dva puta ove godine je javno upozorilo da nameravim radovima sa klinovima, beogradska tvrđava postaje najugroženiji kulturnoistorijski spomenik u Evropi I pokušavaju da zainteresuju neke evropske organe da utiču na vlasti u Srbiji da se odustane od ovog rizičnog poduhvata.
Ako se stari železnički most prenese u park, može ga jednog dana ,neka nova vlast sa zdravim razumom da premesti. Ali, ako se zabiju klinovi u vekovima stare zidine, može nastati šteta koja se ne može otkloniti.
Ako naši političari svoje goste, šefove država velikih zemalja, vode na Kalemegdan, znači da je ta stara tvrđava ponos naše države I njena sudbina ne bi smela da zavisi od jednog malog čoveka, neću da napišem kakvog, bilo bi uvredljivo.
Drugim rečima, smatram da je neophodno da Vlada hitno reaguje u ovm slučaju.

Drugo, dugo vremena su stručnjaci širom sveta raspravljali da li naša planeta ulazi u topli ili hladni period I konačno je jasno da krupnim koracima idemo ka toplom periodu sa visokom temperaturom , sušama I mnogobrojnim drugim negativnim psledicama.
Te krupne klimatske promene, čovek ne može da zaustavi ali može da preduzme mere kojima će ublažiti negativni uticaj, pre svega, po poljoprivrednu proizvodnju.
Nepoznato mi je da li je na ovom planu, vlada nešto preduzela ali ako nije, može bar da pokrene rešavanje ovog problema. Pre svega, bilo bi neophodno da što pre Vlada usvoji zaključak da treba usvojiti program mera na ublažavanju negativnih posledica klimatskih promena kao program od nacionalnog značaja I da za finasiranje dela tog programa , treba obezbediti sredstva iz državnog budžeta I fondova.
Pre kraja svog mandata, Vlada može usvojiti ovaj program tako da zaduženi za njegovu realizaciju, mogu odmah da započnu svoje aktivnosti.
Praktično, predsednica Vlade bi mogla odmah po usvajanju pomenutog zaključka da održi sastanak sa predstavnicima poljoprivrednih fakulteta I instituta I drugih organizacija koje se u okviru svog delokruga,bave unapređenjem poljoprivrede, da im izloži stav vlade o potrebi donošenja pomenutog programa I da ih zamoli da u dogovorenom kratkom roku, obaveste je o aktivnostima koje mogu da preduzmu , rokovima izvršenja I finansijskim sredstvima.
Primera radi, oni koji se bave stvaranjem hibrida, mogli bi da se zaduže da stvore seme biljaka otpornih na visoke temperature. Čini mi se da su naši instituti odavno proizveli seme kukuruza otpornog na različite klimatske uslove pa bi to trebalo učiniti I za druge biljke namenjene za osnovnu ishranu ljudi I posebno stoke.
Ili, trebalo bi napraviti program navodnjavanja I izgradnje sistema kap po kap za oranice, voćnjake I vinograde. Trebalo bi ponuditi ratarima, voćarima I vinogradarima da pod povoljnim uslovima nabave potrebnu opremu a to znači sa niskom kamatom, s tim što bi se razlika plaćala iz državnog budžeta. Mnogi poljoprivrednici žele da preduzmu takve mere ali nemaju finansijska sredstava a bankarski krediti su skupi.
Ne znam kolika bi bila potrebna finansijska sredstva za ove namene ali mogu se naći, na primer, odricanjem od nečega što nije neophodno, kao, na primer, izgradnja velelepnog nacionalnog stadiona ili gondole na kalemegdanu.
Ili, ne sporim da je korisna izgradnja autoputeva ali ako nastavimo kako je započeto, skoro svako selo u centralnoj Srbiji, biće povezano autuputem a tim putevima prolaziće samo domaći I strani turisti I posmatrati ispucalo zemljište umesto posejanih žitarica ili povrća, sablasne suve grane voćaka, itd.
Izgradnja novih puteva može da sačeka ali klimatske promene sa štetnim posledicama su na vratima. Tako ja gledam na prioritete kojima bi trebalo da se Vlada bavi. Ako tako učini, ova Vlada će bar po nečem korisnom biti zapamćena.