Bavim se dobrotvornim radom i zalažem se za mir u svetu

Последње

7 ŽIVOTA

219

Moram priznati da smo TV prijemnik i ja odavno u svađi, i da sve što gledam, gledam uglavnom preko interneta.

U poslednje vreme evidentan je nedostatak dobrih sitkoma, kao da taj žanr polako biva potisnut dramama i serijama sa medieval temom. “Prijatelje“ znam napamet, svi znamo šta se desilo sa “Dva i po muškarca“, dok su mi “Štreberi“ u poslednje vreme malo monotoni…

Šaltajući kanale, naišla sam na nekada megapopularni španski sitkom pod nazivom “Sedam života“ (Siete vidas). Pošto iz iskustva znam da Španci imaju dosta smisla za humor, nastavila sam da gledam iz čiste radoznalosti. Toliko sam se smejala, da sam poželela da se epizoda nikad ne završi.

Ovaj sitkom je najdugovečniji igrani program u istoriji španske televizije, i emitovao se od 1999. do kraja 2006. Radnja prvobitno prati Davida, 33-godišnjeg momka, koji se nakon 18 godina budi iz kome, i zatiče potpuno nov i nepoznat svet oko sebe. Tu je i njegov prijatelj Pako, luzer koji još uvek živi sa mamom, Pakova mama Sole, opsednuta time da svima deli savete, neurotična sestra Karlota, i moderna devojka Laura, koja je Davidova simpatija i dalja rođaka iz Sevilje. Serija je do svog kraja pretrpela brojne glumačke izmene, i priča je vremenom potpuno skrenula sa osnovne tačke, ali je na opšte iznenađenje, sve više dobijala na popularnosti.

Ono što ovu seriju čini tolikPakoo sjajnom i duhovitom su pre svega originalne i genijalne dosetke, kao i način na koji se likovi neprestano sprdaju jedni sa drugima. Mentalitet je vrlo sličan srpskom, situacija podseća na one koje možete videti u svom komšiluku. Humor je vrlo pitak i neusiljen, što nije karakteristično za današnje sitkome. Nema nakaza, prostitutki, ružnih naučnika, samo obični i realni ljudi. Mama Sole, koju tumači Amparo Baro, istakla se svojom maestralnom glumom i harizmom, i ubrzo postala glavna zvezda i najomiljeniji lik u čitavoj seriji.

Ukoliko ste voleli prijatelje, nema sumnje da ćete zavoleti i ovu seriju.Tu su i uobičajeni elementi sitkoma, kafić u kome se glavni likovi okupljaju i gde David radi kao konobar ( što malo podseća na Rejčel). Tu su i dva stana, kao i klasična ljubavna napetost između Davida i Laure. Sve u svemu, odličan način da nasmejani odete na spavanje.

Serija se emituje bar 3 puta dnevno na studiju B. Ukoliko vas smara da uključujete TV i znate da govorite španski, ovde imate sve epizode:

http://www.seriespepito.to/series/7-vidas/

Posted by  |  23. јуна 2015. | Категорије: Некатегоризовано | Tags: , , , | Оставите коментар

KAKO FUNKCIONIŠE INTERNET KANALIZACIJA U SRBIJI

Živimo u globalnom selu, u eri komunikacije.Tehnologija neprekidno napreduje, i ono što nam je sada nezamislivo, za 15 ili 20 godina će nam biti uobičajeno i dostupno.

Ono što važi za svet, po pravilu ne važi i za Srbiju. Prosečan korisnik interneta u Srbiji ima osnovnu školu, i zna da napravi nalog na fejsu, da bi mogao da drka na maloletnice i da igra igrice.

Ovde postoji i ona nazovi urbana i napredna manjina. To su pripadnici tzv. tehnološkog džet seta, ili kako oni sami sebe nazivaju, internet zajednice.Ovi ljudi su od interneta i društvenih mreža uspeli da naprave ogromnu kanalizaciju iz koje se neprekidno izliva šljam.

Kao i u svakoj kanalizaciji, i ovde postoje sitniji i krupniji organizmi, i određena hijerarhija.

Sitne ribe su oni ljudi koji svoj “uticaj“ koriste da bi npr. dobili besplatan ručak.Svesni su koliko vrede i gde žive, i spremni su na sve za jako malo. Tviteraši se slikaju, na sada već čuvenim tvitapovima, i taguju restoran u kom se nalaze.Restoran je u stvari sponzor, a plata su čvarci, ili u najboljem slučaju slatki kupus ili neko drugo kuvano jelo.

Uticaj pod navodnicima, zato što uticajni ljudi u Srbiji ne postoje.

Uticajan je čovek, onaj koji svojim integritetom i stavom stoji iza onoga što piše i radi.

Nego gde smo stali, ah da…nešto krupnije ribe su blogeri.Većina njih poseduje vrlo oskudan talenat za pisanje, ili ga uopšte ne poseduje, ali zabavljaju široke narodne mase.Pišu tekstove razumljive običnim ljudima koje uspevaju da unovče, za male pare.Kada ih se ljudi zasite, prestaju da postoje.

Najkrupnije ribe u kanalizaciji su prodavci magle.

Vrlo često su blogeri istovremeno i prodavci magle, ukoliko poseduju harizmu i u realnom životu.Oni su u stanju da lepo naplate svoje angažmane i promocije za neke firme, kreirajući smešne kampanje, npr. za takmičenje u spremanju ajvara, ili u slikanju sa limenkom na glavi za novčanu nagradu. Maglaprodavca ćete najlakše prepoznati po košulji i skupom satu, dok drži powerpoint prezentacije ljudima koji su mentalno još uvek u 20. veku, pa su im google, wordpress i bitcoin izuzetno napredni. 

Najbolji primer prodavca magle je Istok Pavlović, i njegova kampanja za sajt turističke organizacije Srbije, za koju su njegove blogerke i on dobili 10 hiljada evra.Celokupni troškovi izrade sajta, fotografija, i wordpress template-a nisu prešli 150 evra

Šta još radi Istok? Istok npr. okači fotografiju prvog bagera u svetu uz neki zanimljiv komentar.On se na taj način tehnološki nepismenim ljudima predstavlja kao enciklopedija, kao proizvođač informacije. Ovo je u najmanju ruku smešno, jer živimo u 21. veku, gde je sve udaljeno na samo jedan klik, i gde sam sliku tog istog bagera mogla da izguglam za pola minuta.

Nije poenta u tome da šerujete kao svoje ono što odavno već postoji negde, jer ljudi će kad tad ukapirati da niste iskreni i da im vređate i ono malo inteligencije.

Morate da naučite kako to radi ostatak civilizacije, da razmišljate svojom glavom, da se informišete i budete u toku sa najnovijim tehnološkim dostignućima.To odavno spada u domen opšteg obrazovanja.

Suština je u tome, da kada imate znanje, niko ne može da vas prevari ni da vam uvali da kupite neku glupost.Neće biti potrebe da vas neko ko krišom jede praziluk uči o lajfstajlu za 10 hiljada evra, niti će iko moći da vas zaplaši otrovnom vakcinom. 

Sve vam je dostupno i na dohvat ruke, samo je poenta da naučite da koristite internet za prave stvari.

Posted by  |  14. јуна 2015. | Categories: Некатегоризовано | Оставите коментар

VRŠNJAČKO NASILJE

nasilje-djeca

Odmah da se razumemo, nije mi namera da ovim tekstom probudim bilo kakvo sažaljenje, već da svojim iskustvom pomognem nekom.

Ranije bi nas tu i tamo iznenadio i šokirao pokoji slučaj vršnjačkog nasilja koji bi svojom brutalnošću uspeo da dospe do medija.

Ono što mene zabrinjava je što o takvim slučajevima slušamo sve manje, što može da znači samo dve stvari:

1) Da deca o tome ćute

2) Da je to postalo manje, više normalno.

Moji problemi su počeli prilično rano, rekla bih da sežu još iz vrtićkog perioda.Bila sam razmaženo i prezaštićeno dete od strane majke, oca, babe.Svaki odlazak u zabavište je za mene bio šok, i tom prilikom bih pravila svojevrsne histerične predstave.Daleko od toga da sam ja kriva za sve što mi se dogodilo, ali ovo je činjenica.

Pritom sam u školu pošla u najgorem mogućem momentu, septembra 1999. nakon bombardovanja i svega odvratnog što mi se dešavalo.Tri meseca sam živela sa širom porodicom, i opet me je očekivao nepoznat, novi kolektiv.

Sve je zvanično počelo onog trenutka kada me je jedan dečak iz razreda upitao da li sam ja slepi miš, što su ostali vrlo rado prihvatili i taj nadimak mi je ostao.Jednom su me, čisto šale radi, gađali ledenicama po licu i gurali mi sneg u usta, što sam ja mirno dopustila, nisam se čak ni pomerila odatle.Tada je počeo pakao, usledio je pubertet, prozivanja na račun izgleda, uznemiravanja telefonom, pa bi se sutradan moje rečenice sa podsmehom prepričavale po hodnicima…

Po brutalnosti bih mogla da izdvojim crtanje slepog miša na zidu unutar moje zgrade, kao i jednu vrstu predstave koju je napravio najpopularniji momak u školi, gde su drugi učenici bili publika, a ja jedna vrsta cirkuske nakaze koju on pokušava da dresira udarcima.Tom prilikom smo oboje završili kod psihologa.Njega je pustila, dok je mene zadržala da me pita da li imam neke probleme u porodici.

Nasilje može da se definiše u samo jednoj rečenici: Nasilnik očekuje da se žrtva ponaša i izgleda na jedan određeni način, ona to ne čini, i tu nastaje problem.Namerno neću reći sukob, reč koju pojedini kvazipsiholozi upotrebljavaju, jer se žrtva najčešće ne sukobljava, za sukob je potrebna reakcija druge strane.

Ono što je kod vršnjačkog nasilja najveći problem je što se stvara atmosfera džungle, jedan sistem vrednosti koji isključivo funkcioniše po zakonu jačeg, a u kome ta deca vremenom postaju ljudi. Da objasnim plastično: Žrtva nasilja je najčešće ismevana zbog svog izgleda ili neke druge karakteristike, ona veruje da je u njoj problem, prilagođava se i procenjuje i sebe i druge isključivo na osnovu izgleda, novčanog statusa itd.Poslednji stadijum toga je da onaj na kome se vrši nasilje, nažalost najčešće i sam postaje nasilnik.Druga deca vremenom nauče da to ignorišu da ne bi i sama postala plen.

Nije istina da nasilnik najčešće dolazi iz disfunkcionalne porodice, poznavala sam decu koja su živela sa oba, fakultetski obrazovana i dobrostojeća roditelja, a koja su po brutalnosti vrlo često prevazilazila decu siromašnih i razvedenih roditelja.

Da bi se prekinuo taj začarani krug nasilja, mora sistemski da se radi na podizanju svesti o važnosti obrazovanja i vaspitanja, mnogo pre nego što ta deca pođu u školu i dobiju priliku da nekog maltretiraju i budu maltretirana.Dobrota i humanost prema drugom biću su univerzalne i najpoželjnije vrline, nezavisno u kom vremenu živite.Ako već imate dete, potrudite se da ono izgradi samopoštovanje i veru u sebe, jer samo takvo sutra može da izraste u uspešnog i normalnog čoveka.

Naučite da slušate, da biste na vreme mogli da reagujete i da sprečite eventualne traume.Verujte mi, posledice koje ja kao odrasla osoba i danas osećam, su katastrofalne.

Najvažnija stvar koju bi svi trebalo da znaju, je da se na nasilje isključivo odgovara nenasiljem, nečinjenjem onoga što ne želite da vama ili vašem detetu čini neko drugi.

I nasilniku i žrtvi je neophodna stručna pomoć psihologa i pedagoga. Škola i nastavnici moraju da resocijalizuju takvu decu i da im pruže podršku, a ne da kažnjavaju ili podržavaju samo jednu ili drugu stranu.Škola kao institucija može da stvori jednu vrstu pozitivne klime u kojoj će svi da se osećaju dobro, ali nije svemoguća.Ipak je kućno vaspitanje ono što nas obeležava i ono što nosimo kroz život.

Posted by  |  6. јуна 2015. | Категорије: Некатегоризовано | Tags: , , , , , | 2 коментара

KO JE UBIO ANASTASIJU TRAJKOVIĆ ?

Anastasija Trajković je bolovala od retkog tumora na sinusima.

Prema rečima njenog oca, niški lekari su joj uspostavili pogrešnu dijagnozu. RFZO je odugovlačio da je pošalje na zračenje u Prag, i kada je to učinjeno, već je bilo kasno. Usledilo je slikanje uplakanih roditelja u crnini, iako im je devojčica još uvek bila živa. Javno su se oprostili od nje, i time joj omogućili da o svojoj skorijoj smrti sazna iz novina.

Anastasija je umrla u svojoj kući u Vranju, od metastaza na plućima.

Nakon godinu dana, njena lekarka je odlučila da preko fejzbuka uputi otvoreno pismo ocu Miodragu. Kaže, ćutala je godinu dana da je javnost ne bi rastrgla.

Ma jadna ti, evo znaš koliko mi te žao sada…

Prema njenim rečima, otac je sve do smrti teško zlostavljao i zanemarivao devojčicu, tukao njenu majku u bolnici. Od donacija dobrih ljudi renovirao je kuću i kupio kameru. Eto toliko smo mi u kurcu, da otac svom rođenom detetu na samrti ne da hranu i infuziju, dok neko ko je lekar po struci sve to mirno gleda i ćuti.

Pitam se šta rade državni organi ukoliko je sve ovo istina. Verovatno hvataju narkomane u novobeogradskom bloku 45, i putnike u autobusu bez karata.

Dotičnoj lekarki želim da poručim da slobodno može i dalje da ćuti, jer to ne menja činjenicu da je saučesnik u Anastasijinom ubistvu i zlostavljanju. Medijima da slobodno nastave da izveštavaju o pismima koje je Anastasija pisala svojoj simpatiji iz bolnice, jer tako se pravovremeno i objektivno izveštava javnost, tako se daju odgovori!

Iz slučaja Ognjanović nismo naučili ništa, sem da na vreme dođemo na sahranu, kao one licemerne ubice iz američkih filmova. Koliko vidim, nećemo ni iz nekog narednog.

Nema sumnje da ovakvi kakvi smo, tako dobru i pametnu decu nismo ni zaslužili.

Posted by  |  30. маја 2015. | Categories: Некатегоризовано | Оставите коментар

MIR

Čim se udaljite 20, 30 km od centra Beograda, računajte da ste otišli na drugu planetu.

Beton, sivilo i nervozne užurbane ljude smenjuju male kuće sa zelenim dvorištima, seoske prodavnice, divan komšiluk i deca koja mašu ljudima u vozilima.

Čovek je sam napravio oazu prirode i umetnosti, na obali Dunava.Hoda bos i ima pocepanu majicu, iako poseduje muzej i privatne kolekcije koje se procenjuju na ko zna koliko novca.Dočekao nas je kao pravi domaćin, i ponudio nam sok od lavande i kafu, kao da nas poznaje čitavog života.Gaji limun, banane, jabuke…

Ubrala sam trešnju pravo sa drveta i strpala je u usta, ne sećam se kada sam poslednji put to uradila.

Dok smo se polako udaljavali, shvatila sam da bih jednog dana mogla da živim u jednoj takvoj kući sa baštom i pogledom na Dunav, gde će me ujutru buditi zvuk petlova, a ne bušilice i tramvaja, i gde će moja deca i psi slobodno moći da vrište laju i trče…umorna sam i bolesna od grada, i očajnički mi je potreban mir, mir koji sam danas osetila posle toliko vremena…

Posted by  |  23. маја 2015. | Categories: Некатегоризовано | Оставите коментар

STRAH

Strah je najčešće kao i karakter, veoma ličan i osoben.Postajemo paralisani pred njim kao da smo otrovani, kao da postoji nešto u plućima što nam uskraćuje kiseonik.Svaka prepreka se čini većom nego što zapravo jeste. 

Plašimo se da volimo, bojimo se odbacivanja okoline, da ćemo izgubiti one koje volimo. Plašimo se smrti, jer znamo da posle nje nema ničeg.Brine nas neizvesnost.Dubina provalije koja je ispred nas, a koju moramo da preskočimo da bismo nastavili put. 

Strah je koristan sve dok ne počne da upravlja nama i da živi umesto nas.Tada se pretvaramo u zombije, umesto nas ostaju prazne ljušture koje samo naizgled imaju ljudsko obličje. 

A recept protiv njega je vrlo jednostavan.

Ako se plašiš, trči da te strah ne stigne.Trči u susret onom čega se najviše bojiš.

Nauči da voliš bez sumnje, sebe, druge, i svoj život.Ljubav je odgovor na sve. 

Osloboditi se straha je kao skinuti odeću pred nekim i biti potpuno nag.Teško je, ali kada jednom počneš, jedino što možeš je da nastaviš.Kao kada staneš pred ogroman okeanski talas i pustiš da te zapljuskuje, svestan da ti ne može ništa, jer si dovoljno jak. 

Dan kada sam prestala da se bojim je prvi dan ostatka mog života

Kada ujutru ustanem i kada se pogledam u ogledalo, više se ne plašim osobe koju vidim u odrazu, a to je mislim najvažnije…jer kada se suočiš sa sobom, lako ćeš sa svima ostalima…

Znati da hodaš sam je dobro, ali važno je da postoji neko ko će te sačekati na kraju puta, sigurne ruke koje će te pridržati ako se sapleteš, ona mirna luka kojoj ćeš moći da se vratiš, bez obzira na sve.

Posted by  |  16. маја 2015. | Categories: Некатегоризовано | Оставите коментар

Pravila, pravila

Posted by  |  16. фебруара 2015. | Categories: Некатегоризовано | Оставите коментар

I šta sad, roditelji?

Posted by  |  2. децембра 2014. | Categories: Некатегоризовано | Оставите коментар

AVANTURE U PORESKOJ UPRAVI

“Idite na neki od šaltera državne institucije, i biće vam jasno kako funkcioniše cela država“…kaže jedna stara kinesko-srpska poslovica.

Zaista, kada ste mali, niko vas ne priprema za trenutak kada će vam, ne daj bože, zatrebati neki papir ili neka potvrda, ne postoji nijedan udžbenik u srpskom obrazovanju koji će vas spremiti za sate i sate znojenja u nekom od kilometarskih koloni ispred šaltera u kojima caruju neljubazne radnice, ukoliko vas zadesi ta sreća da su uopšte tu.

Jedan takav ultimativni ispit zrelosti, specifičan za ove naše divne prostore, je očekivao i mene ovih dana, kada sam saznala da mi je potrebna potvrda o imovnom stanju (očevom ili mom, i dalje nemam pojma) da bih napisala molbu za umanjenje školarine na fakultetu.

Usledili su dani opsežne pripreme, jedan nepotrebno kupljen obrazac u knjižari, i dva odlaska u pogrešnu zgradu.Prilikom prvog mi guraju neki papir koji mi uopšte nije potreban, i gde mi se obraćaju u stilu: pa ja ne znam šta vi tražite, ja nisam odavde.Znajući da sam ja, njegova nežna dušica, u stanju da provučem ruku kroz šalter i davljenjem onemogućim radnici dotok vazduha, moj dobri dragi osiromašeni roditelj odlučuje da me poštedi, i da umesto mene nastavi borbu. Imajući više respekta prema njemu, upućuju ga na pravo mesto, u poresku upravu, koja se nalazi u Bulevaru Despota Stefana.

Da je ovo Francuska, ili Nemačka, priča bi se ovde srećno završila, i veseli Francuz ili Nemac bi izašli iz zgrade nakon 5 minuta, sa arijevskim osmehom na licu.

Ali ne lezi vraže…ovo je Srbija, zemlja junaka!

Od šest šaltera, radila su cela dva. Dobije moj tata taj čuveni obrazac da popunjava, a na njemu, prc, dve stavke, ko podnosi zahtev, i čije imovno stanje se daje na uvid.Nakon kraće rasprave, nadrndana radnica mu daje odgovor, mada ni sama nije sigurna.Krene moj stari da popunjava, kad gle, neka žena pored popunjava isti taj papir, samo su njoj rekli da popunjava obrnuto!

Ne mislite da je valjda ovde kraj, šašavice šašave ?

Tatu su ispratili u stilu, dođite za sedam dana, biće potvrda gotova, da bi nakon sedam dana rekli da oni nemaju pojma o čemu se radi, ni kakva potvrda je u pitanju.Dobila sam samo neki na brzinu iskucan papir, da se moj tata ne nalazi na njihovoj evidenciji.

I eto, sada mi samo ostaje da se molim Krišni da mi na fakultetu uvaže ovaj papir.Tata je popunio i onaj pogrešan obrazac iz knjižare, zlu ne trebalo, kad je ovde ionako sve naopako, možda mi u stvari taj i treba.

Zapravo, čim kročim na ulicu, vidim koliko je sve sjajno, i kako smo jako zagrizli te reforme, a kamoli kad odem na šalter, gde se pomoć dobija svetlosnom brzinom, iz ugla jednog prosečnog šumskog mrava.

Ovde je sve tako uređeno, da ljudima papiri uopšte ne trebaju.Zato valjda državni činovnici ne samo da ne dolaze na posao od 7 i 30, nego ih uopšte nema na radnom mestu.

Arbeit und disziplin!

Posted by  |  20. новембра 2014. | Categories: bahatost, državni posao, javašluk, neradnici | Оставите коментар

Čovek je zapravo, turšija

Šarlatanstvo i veštičarenje od vajkada postoje u Srbiji, ali ovih dana mi je nešto baš zapalo za oko.Beskrupuloznost i i bahatost kojima se služe zagovornici tzv prirodne, veganske ishrane da uzmu novac od naivnih ljudi, je uspela da iznervira čak i mene.

Naime, sem što propagiraju ishranu isključivo biljnom, presnom hranom, i lečenje gledanjem u sunce i bosonogim hodanjem, otišli su par koraka dalje.U facebook grupi samoproklamovane doktorke Slađane Velkov (koja svoju diplomu nikada nije pokazala javnosti, a boga mi, ni lekarsko uverenje da je normalna) ona i njene pulenke savetuju ljude da se leče oralnim konzumiranjem petroleja, boraxa (da, dobro ste pročitali, proizvodom iz kućne hemije, u marketima se nalazi na policama za deterdžente), reklamiraju lečenje čudotvornim master miracle mineral solutionom, koji je u Srbiji, kao i u više od pola zemalja zabranjen i registrovan kao otrov, i čiji je izumitelj uhapšen.Kao vrhunac svega, šlag na torti zvanoj ludilo, tu je i zagovaranje protiv vakcinacije.

Ok, ok, sad da stanemo malo.Ako je neko tolika budala i naivčina da pije deterdžent ili izbeljivač, to je samo njegova stvar, neka to radi kod svoje kuće, naškodiće samo sebi, ali ukoliko odbije da se vakciniše i propagira takve ideje, možete da zarazi na stotine ljudi nekom smrtonosnom bolešću.Ukoliko su normalni, ovim ljudima defakto treba da bude obezbeđeno mesto u ćeliji u zabeli, ovo što oni rade je ozbiljno krivično delo, i zakonski je kažnjivo: 

Prevara Član 208.(1)  Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.(2)  Ko delo iz stava 1. ovog člana učini samo u nameri da drugog ošteti,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.(4)  Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo Član 254.(1)  Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.(2)  Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova.

Proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda Član 256.(1)  Ko proizvodi radi prodaje, prodaje ili stavlja u promet škodljive životne namirnice, jelo ili piće ili druge škodljive proizvode,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.(2)  Ko životne namirnice, jelo ili piće stavlja u promet bez izvršenog pregleda od strane ovlašćenog lica kad je taj pregled propisima predviđen, ili ih stavlja u promet pošto im je istekao rok upotrebe,kazniće se zatvorom do dve godine.(3)  Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata,učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(4)  Proizvodi iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.

Kada dotičnoj produhovljenoj gospodi objasnite da time što rade krše zakon i ugrožavaju tuđe živote ,pravdaju se verom.Kada im objasnite da nijedna vera ne propagira pijenje industrijskog izbeljivača, popijete izbacivanje iz grupe, ili počnu da prete tužbom.

E pa draga gospodjo Sladjana i drugari, samo izvolite, tužite me, žalite se zaštitniku građana, ili tim vašim vilama i demonima u koje verujete.Ispunila sam svoju dužnost i prijavila sam vas policiji, uz sve dokaze i imena i prezimena.Savetujem sve, ili one koji su upoznali ili čuli za nekoga čije je zdravlje oštećeno od strane ovih veštičara da ispune građansku dužnost i  prijave prevarante na e mail:supbgd@mup.gov.rs ili na  tel 011 2798-101.

Posted by  |  14. септембра 2014. | Категорије: Некатегоризовано | Tags: , , , | 2 коментара

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни