Pesma je nastala kao rezultat stalne borbe između dobrih i loših misli, izmađu presije teških misli koje ti savijaju kičmu i želje po opuštanju, po smiraju.

Jednoga dana, dok sam se igrao sa svojim sinom u parku, vetar me je udario u leđa noseći mirise, melodije i sećanja. Najednom sam se našao između visokih novobeogradskih oblakodera koji, kao kanjon reku, čuvaju naša detinjstva da ih ne odnese zaborav. Na drugoj strani dvorišta je stajala ona i kikotala se.

Pesma je posvećena svoj deci koju su dušmani oteli od roditelja na bilo koji način od vajkada do danas, bilo mačem, bombom, drogom ili nečim samo vama poznatim. 

Slava im. Neka hodaju rajskim stazama i našim srcima.