zelenoga nikad videt neću

jeseni su moje bile

sve što osta od života

ovaj tren je samo

Partizan

juventud

Estudiantes

.

najviših visova visočije

teška mogućnost

ili vreli pakleni ambis

nekad su jedini izbor

meni život cijeli

ponekad

kao da uspijem

ko pomoru. ko bos po oštrim sekama. sa seke na seku. krv se iz ranavih stopala cedila sa seke umore. more je kuvalo. mislio sam da su pirane. sardine su sisale. na ekranu se pojavilo sunrise soon. pakleno kao paradajz crveno da sliva belo isijavanje. ali onda se pojavilo ugodno cloudy, nova nada nove zore. ovakve su najave lijek mojoj duši, pomalo. neki pas je vrelo zavijao i topio moguće oblake. vrelo sunce crveno kroz žice dalekovoda gleda. na ekranu cloudy. sa mnogo poleta planiram za danas čupati debeli korov što štrči u nebo. akobogda. možda će nastaviće se….

huči more crno

u njem riblja nema

samo pesma …

kritika autora :

„lepša ljubavna pesma“ je ejakulacija postmoderne. schlus.

baš mi je prijalo ovo slaganje. mislim, hvala, ne znam kako da se zahvalim toliko ko je to sve slagao i još uvek slaže svaka im čast i hvala do neba. neblak !? zamisli ti to kaže ona jebo te neblak. ali baš mi je prijalo. ja imam taj prepoznatljiv zvuk gitare takvo i pojačalo. živeo sam bezuspešne pokušaje življenja. i uživao sve što sam odgrizao. hvala. zlikovce izokrenuti. ovo sad je super, negde se lansiraju satane. zamisli to. bolje sarmat.

nije lako biti bog.

eonima,

hodam po morima.

moje muke su epske.

… i schlus

drevni lucifer takođe

a od nižih sfera proklet

zato ođe i ođe

tačka