ttrriiddee

PRIČA O CVETU

Kada veruješ u emocije Cveta, može da uspe u životu i da raste. Kad uspe u tome, obično je teško, može ili mora ili želi da ostane na nivou razvoja, zahteva da se održava i zaliva često. Kada pored zalivanja traži redovne i uredne različite uslove: treba da se pazi na svetlo, na kvalitet vode, kakva je vrsta zemlje, da se daju vitamini i da se đubri i da li je u dobrim odnosima sa drugim cvetićima, treba da se i tušira/osveži..svašta nešto. Ako želiš da uspe taj ‘cvetić’ moraš da ostvariš ispunjenje raznih faktora za život Cveta. Oooo, nije to lako!!

Nekad mora da ćuti, nekad mora da trpi, nekad mora da ne reaguje, nekad treba da glumi, nekad kad čuje – pravi se kao da se nikada nije ništa desilo. Biljka se razvija ili se predaje, ali (avaj!) šalje ti različite simbole ili značajne znakove, mogu biti skrivene ali mudro nameštene da te upozori, da ti ‘nacrta’ na vreme. Treba da paziš na sve ili nemoj, tanka je linija svega svaki dan, svake nedelje, svakog meseca i svake godine..

Reakcija na negativnosti ili pozitive pokazuju da poželjni efekti pokazuju kakva si osoba i da li očekuješ da saksija ostane normalna/obična ili pravi dramu, često. Posle drame nekoliko puta ne bi trebalo da ostaviš tu zahtevnu saksiju da pobeđuje, nego idi, kupi novu, po skupljoj ceni, u novom dizajnu, druge ili lepše boje, sam Cvet možda brže procveta i uživa u novom ‘ruhu’. Sa druge strane, možda baš taj novi Cvet izgleda skroz drugačije i nije zadovoljan ili nije srećan s tobom, buni se i žali i preda se i na kraju umire. Ponosno.

Stara Biljka je čudan stvor, godišnja doba ne donosi uvek uspeh kakav očekuješ.. Biljka prvo traži pa onda vrati kako stvarno želiš.. ili ignoriše ili hejtuje ili stagnira, ali bitno je da traži prvo! Vreme je isto čudan pojam, i ako posle nekoliko godina nema nikakvog ukrasa, ako ćuti i miruje, zagonetka je jednostavna u rešavanju: pusti je.

Drugo, glanc-novo Cveće nije lako za održavanje/zadržavanje ali može da ti bude interesantan izazov, a ne čudo. Oblik prvo. Pa miris. Pa upoznavanje šta traži i kako vraća. Zanimaju te ili ne ali imaš samo dve izbore/odluke: Stari Cvet poznaješ maksimalno ali Novi te mami,ili želiš promenu ili ipak navika funkcioniše po starim obrascima, ili potreba za svežim, nepoznatim,drugačijim listom.

Poenta je u tome da taj old/new Cvet zavisi samo od tebe jer ti imaš pravo. Pravo da zalivaš, ispunjavaš i budeš nagrađen. Pravo na dostojanstven Cvet. Pravo na oblik i miris, da cveta svaki dan, svake nedelje, svakog meseca i svake godine, i to do the rest if your’s life!!

Eto.

Kad ne poznajem sebe,povučem se. Zatvorim neka vrata, zatvorim prozore, zatvorim svoje srce i na kraju i oči. Tada ne osećam. Ne primam obične znakove. Insistiram da ostajem ja ja, ali ispitujem da li je to bar malo dobro za darge/druge!? Pitam se,pitam..ako su norme toliko prihvaćene, zašto to ne mogu da ih prihvatim, da se povinujem/klanjam/spustim glavu i predam se? Ima u meni neki inat, nosim u genima i dalje ostajem na svojim načelima. Poštujem svoju doslednost,ali to nje produktivno za ostale i onda kao bumerang,sve se vraća. Karmu imam i vuče me, često na neki xy put. Dobro ili loše..aj dont nou.

Sadašnjost je realnost. Prošlost/juče ostaje tamo, ali ostaje deo nas. Bilo koja odluka,bilo koji postupak, bilo koja reč – čini nas. Budućnost je neizvesna. Još radimo maksmimalno da utičemo na ishode. Dovoljno je da su želje prvi korak za bolje promene, pa inicijativa, razne odluke, kompromise, prilagođavanja i važno prihvatiti granice. Ta budućnost uvek me facinira. To kad kreiramo nešto savršeno, a desi se nešto neočekivano, odjednom, bez plana. To me drži pozitivno,pulsira tek tako i iznenadim se. Mora da se uloži,ali nije always da se vrati.

Rešenja su uvek u nama. Imamo savete ali nije to konačni izbor, konstruktivna kritika važi kako treba ili je zapostavimo..problemi se gomilaju i to zaista nije dobro. Mediji su čudo. Namerno plasiraju informacije koje su platonske, obične ili agresivne i skrene tvoju pažnju. Promeniš percepciju, zameniš stavove, izmeniš prvenstveno sebe. Ne mogu da deluju previše na mene, jer i dalje analiziram. Svako od nas ima svoje demone, neke prikazujemo a neki su skriveni. Iako danas komunikacija oči-u-oči opada u popularnosti, i dalje cenim reči,pa, stavi pravu stvar na pravo mjesto..

Iako život ima sve, imamo više od svega. Dišemo, smejemo se, vodimo ljubav, poštujemo odluke, reagujemo u pravo vreme, i kad padnemo idemo dalje. Oštećeno,ali ustajemo!!  Ne predajemo se, ne odustajemo, ne žmurimo na negativne stvari, bar ne uvek. Nemoj da se zatvoriš,nije dobro. Čini da magija može da ostane. Bori se,ali ne previše. Ako ne ide, ostani. Ako put skrene, pusti neka skrene. Nisi gospodar nečijeg života,ne,ne, previše odgovornosti. Utiči na ispravnost, na pravila, na potrebe. Sreća se pojavi i moraš da je zadržiš, moraš!! A tek ljubav..

Voli.

Da zaokružim!

Čitao sam večeras svoje stare postove (napisane pre 10godina!?) i slatko se nasmejao. Onako, svemu (gramatičke greške, besmislene rečenice, dobronamerni komentari,podrške) od srca. Toliko sam  ostao (još) naivan da ne veruješ. I ne, stvarno ne žalim se na tu svoju osobinu, naime, nadogradio sam je u novu, bukvalista. Te moje mane/vrline imaju svrhu, baš baš uvek. Poželim i eto-ga-na, u osamdeset % se desi. Srećković,misliš? Neeeee,ne dobiješ tek tako,na noge. Želje i Sreća plus Srce moraju da deluju u korelaciji. Ja to definišem prosto: nešto za nešto.

Da se vratim na poentu, pre deset ili devet godina do dan današnjeg, gradio sam se. Stalno. Detaljno, step baj step. Temeljno, sa razlogom. Strpljivo, uz pobede i poraze. Samostalno,smatram da smo individue,kao Konstrakta. Nadao se. Verovao. Ljubav je uvek bila izazov. Izazov je otvarao nova vrata. Vrata su predstavljala iznenađenja, crna ili bela.  Nikad se nisam prevario, i dalje tako funkionišem, kao mantra, prilagodim se ili se meni prilagode. Nema sredine. Moram da budem top ili bottom, kao kod RuPaula. Priznam,saslušam,primenim,analiziram,razmislim i delam.

Pobeda mozga je meni uvek izazov, to je nešto lično. Kad uložiš sve, očekuješ sve, da,da, kao da mi bukvaliste imamo rok trajanja. Moja energija nema nikakav rok, nepopravljiva je ta invizibl staf. Ulog može da bude bilo šta, nije ograničena, nije trivijalna, nije jeftina kao na rasprodaji.. Očekivanja mogu biti neprijatna, niska i prosta kod običnih ljudi a ne,ne,neeeee i kod mene! Težim maksimumu. Ne baš perfekcionizmu,ali blizu. Ove godine želeo sam na more, jaaaaakooo, i da, poslednjeg dana o.g., DA, Ivan i ja bićemo u Grčkoj. Želeo sam da slobodno vreme provedem sa kvalitetnim sadržajem. DA, voloter sam u Udruženju Zvuci Srca, traje ‘to’ već tri meseca, dva-tri puta nedeljno pa: pomažem, smejemo se, razgovaramo i družim se sa specijalnim ljudima koji imaju specijalne potrebe (autizam, daunov sindrom..). Dalje, poželeo sam da budem planinar, i DA, postao!! Ne preko noći, ali, avgust dvaput Fruška Gora sa društvom/sam, pa septembar i Divčibare(sam, tri dana, preko 30km ukupno) i pre mesec dana Budimska Brda (Mađarska), Udruženje Poželi Želju, jedan dan, 23km. Ostavio sam pušenje na tri meseca i pare stavljao sa strane, i moj cilj bio je el.scooter, i DA, kupio sam, bez teškoća. Neki detalji u stanu gde živim nisu mi se dopadali,pa sam ih, odjednom ofarbao, DA, mnogo me to čini srećnijim. Zatražio sam povišicu na tri radna mesta i DA DA DA, dobio sam iznos svugde. Uskoro krećem u teretanu, i opet ću ostaviti cigarete. Čitam, dosta, družim se/komuniciram sa odličnim ljudima. Predstave, must do. Kuvam n e p r o c e nj i v o. Volim bez granica. Bez ograničenja.Ivana volim drukačije ali i  Pravila (samo nekoliko) moraju postojati i poštovati. DA, pedeset meseci!!

Nadograđujm se, zar ne?!

Moja mama

Ona je (nedavno) slavila sedamdesetpeti rođendan. Nju poznajem dovoljno. Skoro otkad me rodila. Onda kad treba daje dobre savete, trudi se da svoja deca dobiju maksimum od života, od početka. Devica,ili pomoć to joj je drugo ime. Prošla tušta i tma. Njena porodica bila je siromašna, otac je bio stamen čovek, od ništa napravio je sa obe ruke dovoljno za sve. Preživeo je ratove i logore. Mudar i jak, imam dovoljno njegovih gena u sebi. Imao je dvoje dece, moj ujak je bio dobrica, njih dvoje sve su delili. Moje detinjstvo bilo je na tom salašu gde je moja mama, Marija u daljem tekstu, odrasla. Ogromno, uredno, sa nekoliko oooogromih drveća: dud pa orah pa šljive i jabuke, pa dovoljno pataka,gusaka i kokošaka i nekoliko petlova.. Moja mama je volela i poštovala svog oca, i majku,naravno. Do zadnjog minuta bila je uz njega kad god da je trebalo, ne kao žrtva, nego kao ćerka.

Marija se do zadnjih atoma energije bila i ostala borac. To nam je prenela i zahvalan sam za to. Prva je žena koja je u našem selu položila za auto i dobila osudu, početkom 70-tih. Prva je žena koja je razradila običan biznis 80-tih i opet dobila prekor,prvo od rođaka ( naravno!?) pa ostalih. Prva žena koja je OBLAČILA svoju decu na nobles nivou, i opet preživela ogovaranja. Tata i ona podigli su modernu kuću, sa tolikom željom i neopisivom snagom/energijom. Dvorila svog svekra bez žalbe. Religiozna. A završila samo 4razreda osnovne škole. Imala je puno uticajnih ljudi, kao prijatelji. Spremala gozbe, ćutala i radila i uspela, uz nas.

Voli da putuje, da upoznaje ljude, obožava da čita. Vozi auto kao Šumaher,iako je to samo yugo. Uložila je toliko vremena na pravdu, da smo sestre i ja (iako to nismo razumeli) veeeeliki deo tog gena poneli u život. Sve će da istera do kraja, nezaustavljiva. Taj njen trud nismo razumeli, i danas kad nam predoči i dalje nije jasno, i kako i gde i zašto, uprkos svim preprekama i zamkama, glava joj je ostala na mestu. Obraz, i dalje ima SVOJ obraz. Tata je bio uz nju ali ne 100posto i ona je tako vratila njemu, iako ona još zna šta je to ljubav bila.

Kada u životu ne znaš gde ideš, pitaj se, kako bi šta bi način ili rešila, ideja dolazi ekspresno sve će se srediti. Seti se kako je uspela, sama, a pobedićeš i ti. Nosila je teret i nije kukala(naglas) a nećeš ni ti. Nije prebacivala, ali nekad je bila stroga i oštra, sa razlogom. Delila je osmehe i bila i ostala obična. Pružila i vraćamo joj deset puta nazad. Zaslužila je.

Hvala ti, Mama.

.

15og avgusta 1944.rodio se moj otac.

Ove godine ovaj dan bio je neobično-čudan, sa sve nekom drama-komičnim prizvukom. Kosmos odlučio je da se poigra sa mnom. Plan je bio jednostavan, a realizacija isplaniranog ispala totalno! nemoguća. Prvo, zaboravio sam ključeve u stanu, i to odmah bio okidač/uzrok,možda.. U 7:20h zvao sam Gabora (moj šef) da mi otključa kapiju, to nije bio problem,tada. Trebalo je da u 11h budem na groblju, sahrana jednog divnog čoveka,porodični prijatelj mojih roditelja. Zvao sam na vreme Sestru da kupi belu ili crvenu ružu i nađemo se tamo. Dobro.

Uradio sam obaveze, spremio se i krenuo na bus, na vreme, ali, avaj, kapija je bila zaključana!! Iako sam zvao Gabora mobilnim tel.,a on je bio nedostupan, pa da,hteo ili ne hteo,preskočio sam kapiju. Bus je namerno prošao ispred moga nosa. Dobro. Vreme je 10:05. Krenem peške i analiziram i mozgam i moram da menjam plan. Morao sam da tražim pomoć za prevoz. Zovem (opet) Sestru i ona pristane da me poveze, za 15ak minuta. Oke.

Zaplet počinje iznenada, ona dolazi, sa sve inf.da nije kupila cveće, ne radi njena cvećara pa  odlazimo do druge cvećare, kupimo sve i u 10:35, kao rešeno je sve. Ona malo (već) nervozna a ja isto, nemamo dovoljno informacija o stanju ulica u Subotici pa onda nailazimo na traktore koji su blokirali nekoliko važnih raskrsnica. Idemo okolo,gubimo još 10ak minuta i nailazimo kolonu vozila, oko 1km duga i onda slušam Sestru prekore, slušam krivicu za sve i onda njenu odluku,pošto je 11h, nema smisla da odemo na sahranu tek u 11:20h,jer ona NIKADA nije kasnila u životu. Inače, živimo jako blizu. Pošto nekoliko ljudi napusti red automobila i vrate se, ona odluči isto. Meni nije dobro, objasnim da nemam ključeve, i mi je žao što nećemo biti na sahrani. Ostavlja me i svako ima svoje novije planove. Moj je, idi do blokade, pa uhvati bus, pa uzmi ključeve od Ivana i vrati se isto tako do stana. 11h i već je vrelo, tridesetak stepeni. Novi sms, Ivan piše da vodoinstalater stiže u stan oko 17h pa.. Napravim žuljeve na oba stopala, stižem na pola puta, 11:30h, (opet) promenim koordinate i odlučim da odem busom u selo, to je bilo mnogo brže,bolje odličan izbor itd itd itd. Stižem u podne, dosta umoran, i mesto gde Mama stavlja rezervni ključ kuće nije na tajnom mestu. Oke. Presvučem se, zalijem voćke, uradio nekoliko poslova, Mama zove i pita gde smo, šta se dešava, ja kažem gde sam i pričaću joj kad stigne kući. Kad je onda došla, ručali smo u 13h, spremio sam sve, tuširao se i spavao od 13:30 do 17h. Spremio se i vratio se busom u SU, oko 18h. Bio sam u Lidl, zatim čekao sam 30minuta bus, popio ajs-kofi u restoranu i pričao sa dosta ljudi i u stan ušao sam u stan u 20h. Lak dan?

Prošle godine, 25og januara moj otac izvršio je samoubistvo.

..spektakularan jul

Ako počinjem retrospektivno, ljubav cveta sa Ivanom i dalje kako treba i ja sam srećan. Svaki dan naših ostatak isplaniranih godina uzeli smo vreme naše kao izazov. Uspešno,ček.

Muškarci su obično,ono, jednostavni, oni klasični, da ne kažem balkanci, napuni stomak (iće i piće), ja sam gazda u kući, automobil mi je pasija, sport je bitan da gledam i ako baš moram da bar jednom zadovoljim tvoje potrebe ženo moja,ajde, zar i to moram?! Sebični. Primitivni. Simply for use,ali posle par godina sve i svemu postaje dosadna rutina. Razmrdaj tu guzicu, zdrava hrana je nešto must do pa radi jebene vežbe i koristi svoje godine na ispavan način, preskoči ljubavnika ili nju, prati modu, putuj na odmor, zaboravi na inat i svađe, okreni novi list i živi punim plućima. A jel’,nije easy, ha?

Moj mesec bio je fenomenalan, u svakom slučaju. Od para,seksa,izlasci,društvo,porodica,fiz.aktivnosti.. Zaradio sam dovoljno, tušta i tma, taman za lagodan život sa verenikom. Plaćeni su svi računi, ček. Imao 29dana bez šopinga,ali tridesetog dana MORAO sam pazariti patike, h&m, celih 900rsd. Pravio sam fantastična jela, kao iz bajke, skuvao i džem od smokava ali degustirao sam razne vrste alkohola,pišem detaljno sl.meseca, sam ili u društvu. Kad smo kod društva, bilo je novo-staro, zanimljivo i dosadno/naporno, puno košta kaže Dara, ali, zaradićemo opet jer bal je bal, svake nedelje/radni dan bio sam na nekoliko/dovoljno/previše pića i dosta ljubavnih priča, i uvek sam potvrdio (opet) svoju sreću (neopisivu) sa Ivanom. Bila je moja sestričina/nećaka iz USA i proveli smo dovoljno vremena, za 7dana ona puni 30godina, jako je volim, ja sam je čuvao od malih nogu, ja sam se igrao/učio/nagrađivao&grdio, pa sam ponosan na nju. Imao sam nekoliko poslova, u pitanju su životinje, golubovi svaki dan, psi svaki dan i nekoliko mačaka..Mama je bila tužna, njen keruša, prijateljica, ljubimac-Šarenica je otišla u drugi svet. Sređujemo, mi,porodica nekog novog, zamena..

Bio sam na Paliću, kao slobodono vreme, kao festivalski filmovi, sa društvom iz NS ili nastup Brkova. Vozio sam bajs, šetao dovoljno, fizički neumoran, psihički oke, lekovi su i dalje na gomili, neka tamo i da ostanu!! Objavljujem redovno na fb i insta, pa radimo novi projekat i već(danas) je stigao promo proizvod u Ameriku..

Koliko dobijaš, daj triput nazad, trust me, vredi.

Jel zbog nje?

To što smo seksualno biće, to je ona esencija koja nas drži alive. Želja, potreba ili samo poriv, svejedno je. Ako imaš partnera/ku sa istim sklonostima, bingo!! Težnja tako lako prolazi, u bilo kom trenutku, nije isplanirana,i to nije avantura, flert, mada.. Ta mala slatka (možda urođena) manija meni prija. Ne samo uživanje, nego se topim od flertovanja. Jednom imam tridestetdevet godina. Dobar stas i noge i struk,pune usne, obučen cakum-pakum, a reči samo izviru iz mene u pravom trenutku sa osobama. Oba pola. Nego, to je samo igra/hobi i bolje da se vratim na temu. Kad vodim ljubav, predajem se maks. Nema tu pola puta ili ne mogu ili ne želim. Sve ili ništa. Duhovno osećam bolje, intezivno, hajer levl, trust me. U čemu je tajna? Prošlo je 8godinam(do 2019te) od kada sam imao odnos sa bilo s kim. Jeste, čudno,ali moji unutrašnji konflikti uvek su vukli na odluku da bolje biti solo. Da li je pobedila potreba? Želja? Poriv?

Neeeee..ljubav je pravi viner. Bez konkurencije. To osećanje je skroz neopisivo, ne možeš to da opipaš.. desi se i to je to. Kao metafizika, te (za)misli pobede, vizije ili samo želja. To ne, nije narudžba,navika/obaveza ili kalup. Osećanja su malo čudo, oscilacije su prisutne, kontrola skoro je nemoguća. Iako smo individue, vreme radi tako kako radi, plus i minus, pa onda društvene norme pa život naređuje i vodi reč,ali.. Mi smo rešenje svega, probleme zaboravi bar pola sata, ignoriši sve elektronske pomagala, isključi se BUKVALNO od svega. I svakog. Moj cilj jeste da zadovoljim Ivana. I samo njega. Kad on oseti (uvek) prepustimo se totalno i odmah smo isti. To je ustvari potrebno, uopšte nije pravilo, svaki krevet ima svoje tajne,iznimke postoje,ali, MI samo znamo. Bez reči. Bez i muzike sveća ili ta  satenska postelja.

Epilog glasi: prepustiš se ljubavi i vođenje iste znači da svaki minut psiha uživa. Materijalno nije poenta.

Voli.

Dok gledam u svoj prst na levoj ruci i gledam svoj prsten, zamislim se čudno. Ne previše. Ali opet.. pitam se i dođem brže-bolje do zaključka da sam srećan. Ispunjen, na svaki mogući način. Želeo sam taj mali deo i dobio sam ga, na skoro romantičan način, prvo, probao sam nekoliko ali sam izabrao pravi, size20. Drugo, to je u kineskoj radnji, Ivan je bio u redu kod kase, a za celih 100rsd izabrao sam običan, srebro-crn, bižuterija. Treće, Ivan je već platio račun (za modlu, uno karte, naočare za plivanje i sveća) i pitao me, gledajući me u oči HOĆEŠ? i moj odgovor DA. I stavio ga. Ponosno.

U subotu popodne odigrala je prava parada aka venčanje i po tri trećine opisa:  kiča, odabranih slavnih i bogatih ljudi. Naravno, razlog da nisam bio pozvan jer ne živim sa majkom, ali moja sestra naravno jeste. Iako ne živi sa našom majko, apsurd. Tako da, 300zvanica i ja sam bio hiljadu posto pomiren da nisam morao da potrošim bar 150e za taj hepening. Naime, većina zna/pretpostvalja moje seksualno opredeljenje i lepo(!?) su se ogradilli. Ipak..prava škorpija u meni najavio se da će doći da čestita, da donese najskuplje cveće za mladu i da se obuče provokativno. Namera je bila da svakako da budem egocentrik, teatralan i dovoljno miran. Pozdravio/popričao sa  svim rođaka i prijatelja i otišao u kafanu kod drugarice na vinjak. Eto.

Nedelja je bila odlična, od jutra do ponoći. Video bitne ljude, pijaca kao Kemiš, ručak, odmor, još bitnih ljudi, pokazivao prsten i Ivan je bio pored mene.  Ako sam ga želeo a tek koliko je on imao iste želje!! Vodili smo ljubav, uz nekoliko sveća. Mračna soba, muzika, predigra i opuštanje, maženja i ljubljenje i onda vrhunci. Sa prstenom prvi put!! Potreba nije isto kao želja. Ili stotine vrste emocije koju zovem ljubav. To može sve loše da izbriše ili bar da ukloni iz memorije. Volim ga celim telom. I dušom.

Hvala ti.

Zamisli!! Vedar a ne Vedrana..

Zamisli želju i opa-la, desi se. Trud je bitan a  vera u sebe izađe kao viner. Maj bio kao Holivud, a nisam iz Đorđeve pesme, ja (NIKAD) nisam luzer. Kraj aprila prošao sa negativnim konotacijama a sledeći mesec još sedi među rogovima neke svetske religijske sklupture. Prvo je bio roštilj kod rođaka all day long, a imam novi izazov, tome se baš baš predajem. O čemu se radi? Devojčica, trinaest godina i neodlučna o nekim bitnim stvarima. Igrali smo monopol, nakon toliko godina, a sl.dan Ivan i ja smo je vodili na ‘ringišpil’, klopu, uživanciju,sladoled na Paliću a inače ona nas (već) zove porodicom. Bila već dva vikenda/dva meseca kod nas, razlog je taj da su roditelji putovali. Nije bilo tv-a ili neta nego poseta baki  pa šetnja,šoping,uno i kuvanje ručka.. Bilo je amejzing, sad skačem sa teme na temu ali moja inspiracija je probudila iz dubokog sna, fajnali!! Ona nije projekat, jako se kontamo. Na raznim poljima. Jako je gotivim. Prava umetnica među 4 zida.

Šesti maj ne mogu da izbrišem. Čak i posle 11godina. Imam zahteve, a kako kaže prva rečenica ovog posta, desi se. Ivan me vodio u Novi Sad, all day long. Posle pet godina bez ikakvog kontakta neurohirurg ugostio me u svom domu sa sve vinjak5, videvši me bio je srećan i ponosan na svoje delo. Dali smo posle izjavu anketi i stigli na Petrovaradin, gala gozba u restoranu Karlo, fotkao me je u našoj euforiji docnije smo se ispružili na travi i uživali, uz fine poglede turista. Probali smo i taksi i javni prevoz, sex shop, Futoška pijaca i kulirali smo na vrhu Promenade  (bez kupovina ičega)  pa smo javili se nekih poslovnim partnerima i svaki minut, svaki korak (od 17km!?) proveli smo zaljubljeni.

Naredio sam sebi: davno sam video dobre prijatelje iz detinjstva/mladosti a želim/o da se družimo. Otišao u aprilu na fb, našao stranu sa školskim ljudima i stavio neke ankete i sve sam sredio. 14.maj, 18:30h prvo škola sa razrednom Nevenkom (gomila poklona za nju), pa restoran Bates u Subotici, hrana i lajv tamburaši,eeee,tu sam ispao skroz džek, prvi put častio novcima sam ceo ansambl,na početku, plus napravio sam dve tepsije moje baklave za sve nas, sve do ponoći. Nas 24oro, muzika za naše uši, pozitivno, euforično, ljudi sa svih strana sveta, osmesi, alkohol i dva after partija za odabarne. Elem, stigao sam sa seksi promuklim glasom u stan posle 4. Am. Imao sam malu pomoć ali sredio sam sam 2/3planova. Uživali smo maksimalno i svi, ala baš svi zahvalili mi, očekivano.

Radio sam puno, i april i pola maja a i dalje sam najskuplji baštovan, bio kod mame na selu, bio kod tate na groblju, isprosio sam Ivana kod njegove mame, pa sam joj ofarbao deo kapije ispred kuće pa sredili smo terasu u stanu cakup-pakum, sa komšijama ostvarili perfektan odnos. I  dalje sam na gin-toniku, dao sam otkaz svojoj amaterskoj grupi jer mi je uloga gl.glumca trošila previše živaca, vremena i negativnosti. Dosta toga. Odluka da moje strpljenje na raznim poljima malo popusti bere plodove, samo da ostanem istrajan. Da se držim svojim pravilima. I da ne padnem. Prošlo je 2godine, 10meseci i 21dan bez epi-napada, i uskoro krećem na analize i spremam papire za vozačku dozvolu.Zaslužio sam.

Budućnost zvoni pa kuca pa lupa pa vrišti pred vratima. Pusti je odmah čim čuješ zvonce. Moraš da izmišljene ciljeve, nerealne snove, teške odluke i gorak ponos ostvari, na bilo koje načine. Suze, da. Žrtve?,oooo,da. Prilagodi se do neke granice. Uloži i uživaj u svakom smislu. Kad pogledaš unazad, ponekad, treba da zapališ šta god i kažeš sebi: eto.